Пљевља, 27. новембра 2002.
Ових дана вредни предмети, који су вековима скривани у ормарима
и сандуцима манастира, биће изложени радозналим погледима. Вредни
експонати у поседу манастира Свете тројице, угледаће светлост дана
у новој ризници која ће бити отворена у манастирским конацима.
Из трезора Народне библиотеке Србије и Народног музеја из Београда,
са рестаурације, враћене су збирке од 175 рукописа, а који највећим
делом потичу из манастирског скрипторијума из 16. века. Тешко оболеле
и оштећене књиге и други вредни предмети којима је нашкодила влага,
прашина, восак, време, али и дејство микроорганизама, на захтев
епископа милешевског господина Филарета допремљени су са видања
рана из Београда.
Заустављено пропадање
Најважније је да је заустављен процес пропадања и труљења на једном
броју најугроженијих предмета. Зато је извршена стерилизација свих
рукописних књига библиотеке манастира Свете Тројице. - Ова библиотека
је по свом богатству одмах до студеничке - каже проф. др Аника Сковран.
У 16. и 17. веку у манастиру Свете Тројице окупљали су се најобразованији
и најугледнији Срби тога времена и стварали вредна дела. Урађена
су значајна сликарска дела, дуборезачка и књижевна дела непроцењиве
вредности. Посебно плене својим богатством, лепотом барокне израде,
предмети који су овде доспели из царске Русије путем поклона. Професорка
Сковран нарочито истиче дарохранилице, које сматра врхунцем златарске
уметности која је негована у нашим манастирима.
У манастирској ризници биће изложене рукописне књиге из 14. века
међу којима посебно место припада "Синодиту православља"
и "Житију Светог Саве", као и књигама писаним на пергаменту.
Међу сачуваним иконама налазе се и дела најпознатијих српских,
грчких, италијанских и руских иконописаца. Од домаћих мајстора ту
су иконе Лонгина Козме - Јована и Андрије Раичевића из Стоца. За
Раичевића госпођа Сковран каже да је најбољи сликар тог периода
у нас. Поред икона насталих у 16. веку ту су и иконе "Вазнесење
Христово", "Свети Никола и архиђакон Стефан" и "Убиство
Јудино". Ту су и рукописне књиге из овог доба "Шестоднев"
и "Псалтир", те сребрни окови књига.
Поред радова Андрије Раичевића, ваља истаћи и радове Гаврила Тројичанина
из Међуречја. Он је био врло образован човек и оставио је значајна
дела као што су "Врхбрезнички љетопис 1650". као и "Шестоднев".
Богата ризница
У ризници ће се наћи само један део културног наслеђа сачуван у
манастиру Свете Тројице "Врхбрезница". Људи који су вековима
живели и радили у овом манастиру испуњавали су културни дуг према
свом народу у времену када је народ робовао под Турцима.
Ова ризница спада у ред најбогатијих на Балкану. Ту је и збирка
златних предмета, старих текстова, драгоцених предмета црквеног
веза и сребрних богослужних предмета из 16. и 17. века. Поред радова
домаћих мајстора посетиоци ће имати прилику да виде и репрезентативне
примерке страних мајстора, поготово оних који су стварали у царској
руској радионици, а предмети су овде пристизали као поклон врхбрезничком
манастиру.
- Посебно ваља поменути сребрни штап Светога Саве који ће се такође
наћи у поставци - рекла нам је проф. др Аника Сковран.
М. Радовић
