ПРЕВИРАЊА У КУЛТУРИ НИША

Клавири и директори

Ниш, 28. новембра 2002.

Пуно радно време, скоро осам сати, јуче су одборници Градске скупштине Ниша посветили - култури!

Био би то податак, како се то код нас често каже, "за историју", да иза исцрпљујуће, бурне и повремено бучне расправе нису, стицао се утисак, могле да се назру само афере и скандали. И да, уместо културних и добробити културе посвећених дијалога, није превладавала страначка подељеност, иза које се наслућивало да је у оцењивању људи, њихових резултата, па и инструмената, промењено пре свега то да није више најважнија само партијска, већ страначка припадност!

Директан пренос

Готово читав дан су Нишлије, у директном преносу градске телевизије, могле да прате представу, којој су и актери као једину вредност могли да наведу само то да се, како су говорили, "сада о свему јавно и отворено разговара". Иначе, све друго су била препуцавања од којих култура у Нишу може да има мало користи.

А још је, после свега, остао, као најважнији, утисак да је оволико времена утрошено само на два "случаја", а да би ко зна колико дана било потребно кад би се одборници позабавили и другим "културним" темама о којима се у Нишу ћути и говорка: установа и часопис "Градина", зашто је Александру Берчеку награда "Павле Вујисић" додељена неколико месеци после Филмских сусрета, манифестација "Нишомнија", за коју је Градска скупштина издвојила велику суму новца, а "једина слабост" ове приредбе је била "већа количина алкохола и дроге", финансирање коришћења хале "Чаир" за концерт Горана Бреговића, а немогућност да та хала буде слободна за Сајам књига и слично.

Сатима су укрштана страначка копља, а култура коришћена за аргументацију, само око "неспоразума" у нишком Симфонијском оркестру и Народном позоришту. У Оркестру је чак радио анкетни одбор, да би, како се показало, утврдио истину у неслагањима између директора Милене Ињац и председника Светлане Дејановић- Аврамовић. А док је та комисија још радила, купљен је концертни клавир, за шта је град дао 55.000 евра, па се дигла бура око сукобљених гледишта зашто није купљен нов, већ стари инструмент. Тврдњи да купљеном старом клавиру "Стенвеј" не може да конкурише ниједан нови супротстављена је оцена да је старо и полуисправно плаћено скупо, па "да ли иза тога има нечега"...

Одборници су одлучили да се тражи оцена од стручног тима произвођача, "Стенвеја"!

А о односима директора, који је и диригент Оркестра, и председника Управног одбора: да се покуша с помирењем и рашчишћавањем, ако не буде успеха - разрешења. Значи, највероватније још једна расправа.

Да је у нишком Народном позоришту стање у најмању руку ровито, зна се већ годинама. Сада су одборници Градске скупштине, одлучујући по расписаном конкурсу за директора, подигли готово све завесе. И овде је председник Управног одбора професор др Зоран Јовановић насупрот вршиоца дужности директора Позоришта глумца Александра Лазаревића, кога је Мандатна комисија предложила да буде изабран за директора. Др Јовановић је износио да Лазаревић ни током "ве-де- управљања" није у најстаријој културној установи у овом делу Србије завео ред, напротив, да су за време његовог мандата продубљене поделе (од 29 глумаца 14 против њега, а пет-шест уздржано), да је долазило до скандалозних свађа, па и туча, а да би требало за позориште у Нишу најзад наћи "праву личност, искусну и с уметничким и организационим ауторитетом". Председник Мандатне комисије, професор др Саша Живић и председник одборничке групе ДОС-а Небојша Ранчић истицали су Лазаревићеве заслуге: успео да буду изведене четири премијере за годину дана и да нишко Позориште има више од 22.000 посетилаца за сезону, да су за њега педесетак запослених...

Етикете и "епитети"

Уз све то измењено је и другима подељено много "етикета" и "епитета", с тим што је, стицао се утисак, на једној страни била група одборника из ДС (мада и они подељени, др Јовановић је до недавно био шеф њихове одборничке групе), а на другој осталих странака (ДСС, СПО, СПС...). И зато, мада је слагања било једино у томе да је Народном позоришту у Нишу хитно потребан лек и лекар, директор није изабран, јер предложени Лазаревић није добио потребан број гласова. Било је нерешено (27:27), значи и стање у нишком Народном позоришту остаје нерешено.

А завршни утисак готово целодневне расправе би могао бити да су у праву културни радници Ниша који већ дуже време оцењују да у култури овог града мало шта иде како ваља и добро одабраним путевима. Да ли је разлог и у томе што су и јуче одборници често користили, али када им је како требало, аргументе "ко је сада из које странке" и "ко је и када у којој партији или странци био"?

Чини се да је најнеспорније да садашње руководство града за питања културе, будући да нико не може све да зна, не само што нема добре саветнике, већ, изгледа, оне који или о култури веома мало знају или су им мерила, а можда и намере, сумњивих вредности.

Због тога је, после маратонске а мало корисне одборничке расправе о култури, више него јасно да су и Градској и Општинској скупштини Ниша потребни савети за културу, чије формирање је, како се чује, предложено.

И што пре ти савети, али избором људи који ову област заиста знају, буду формирани, то ће пре почети отварање врата за излазак културе у Нишу из садашњег стања.

Тихомир Нешић