РАЗЛИЧИТА ТУМАЧЕЊА У БУДУЋИМ ИСТОРИЈСКИМ ЧИТАНКАМА

Британци побунили Балкан

29. 11. 2002.

Огромни, дебели Турчин, великог носа, застрашујућег изгледа хоће да прогута мале балканске народе, а на другом цртежу мали, јадни Турчин лежи на поду док га туку и газе велики Србин, Бугарин и Грк.

Ово су само неке од карикатура из давнашње дневне штампе које ће аутори убацити у историјске читанке за средњошколце како би ђаци уочили и што боље схватили различите интерпретације истих догађаја. Друга поменута карикатура објављена је у турским новинама, док је прва осванула у штампи других балканских држава.

Управо о новом приступу историји у настави за "Политику" говори доцент на Одељењу за историју београдског Филозофског факултета, Дубравка Стојановић, која предаје светску историју 20. века и укључена је у пројекат Центра за демократију и помирење Југоисточне Европе у Солуну.

Болна прошлост

За годину и по дана би требало да се појаве четири средњошколска приручника за историју који не би заменили садашње уџбенике, већ би служили као додатни материјал за боље разумевање прошлости, да се лакше схвати због чега су и како иста збивања различити актери другачије тумачили.

У овим књигама ће се наћи Отоманско царство, настанак националних држава на Балкану у 19. веку, Балкански ратови и Други светски рат. Те теме су одабране пошто дотичу све балканске земље и, истовремено, најспорнија су места заједничке историје.

Све ће прво бити објављено на енглеском, а потом на језицима свих једанаест земаља Југоисточне Европе.

- Књиге још нисмо почели да пишемо. У току су договори - објашњава наша сабеседница, која је заједно са колегом др Миланом Ристовићем написала читанку за средње школе "Детињство у прошлости", објављену прошле године. Ту се кроз дечију душу приказују догађаји из 19. и 20. века.

- Заједно са нама из Удружења за друштвену историју из Београда пројекат су радиле колеге из Универзитета у Благојевграду (Бугарска) и Универзитета у Грацу (Аустрија), а сарадници су били стручњаци из 11 земаља Југоисточне Европе: Словеније, Мађарске, Румуније, Бугарске, Хрватске, Турске, БиХ, Албаније, Македоније, Грчке и СРЈ. И, тај додатни уџбеник је намењен деци свих тих земаља. Историјске читанке које се раде у оквиру Центра из Солуна биће намењене такође ђацима из поменутих земаља, осим онима из Мађарске. Али ће зато из њих знање стицати средњошколци са Кипра - истиче Дубравка Стојановић.

Успех или траума

- У писању уџбеника применићемо метод мултиперспективности. Нећемо објашњавати догађаје, нећемо нудити "праву истину" о томе шта се догодило, већ ћемо понудити историјске изворе, документа која ће показати како су исти догађај другачије тумачиле различито заинтересоване стране.

Балкански ратови су, рецимо, наводи наша саговорница, за Грчку и Србију тренутак највећег војног и дипломатског успеха када је Србија вратила територије које су припадале средњовековној српској држави. У Албанији је исти догађај тумачен као највећа траума албанског народа када је неправедном одлуком великих сила албански народ подељен у два дела, на овај у Албанији и онај на Косову, територији која је неправедно и против интереса албанског народа додељена Србији.

У Македонији се сматрало да је реч о последици империјализма свих околних народа, чији је једини циљ био да поделе македонску територију и претопе македонски народ у своје националне корпусе. За Бугаре се ту ради о издаји савезника Срба и Грка због чега је милион и по Бугара, неправедном одлуком великих сила, остало изван бугарске државе. При томе, Бугари у бројци од милион и по својатају Македонце, Србе, Грке и друге народе.

Турци су, пак, заступали тезу да су о Отоманском царству владали идеални односи између различитих балканских народа и отоманске власти и зато ти народи нису имали никаквог разлога за побуну. По њима је британска обавештајна служба, из својих интереса, организовала, иначе задовољне, балканске народе и подстакла их на рат против Турске.

- Желимо да се на овај начин ученици ставе у различите позиције и улоге, да мењају перспективу из које процењују догађаје, како би могли да закључују о томе до каквих политичких последица могу довести тако различите интерпретације историјских чињеница. Замисао је да се уз мемоаре, дневничке забелешке, аутентична списа, и других документа, објави што више илустрација, слика, карикатура, графикона из периода о којима се у читанкама говори. Даћемо, на пример, етничке мапе из 1912. које су цртали сви који су улазили у рат. По српским картама се јасно имплицира да на данашњој територији Македоније претежно живе Срби, а бугарске мапе показују да на тој истој територији искључиво живе Бугари. Грчке мапе су предност дале грчком становништву, прича "Политикина" саговорница.

Ове читанке неће сервирати ни "четничку", ни "партизанску" истину од чега, нажалост, оцењује Дубравка Стојановић, нису имуни ни наши најновији уџбеници из историје.

Александра Бркић