01. 12. 2002.
- Најкрупнија последица минулих протеста биће промена односа државе
према дужини студирања. Оно по чему ће ова генерација остати запамћена
јесте што је на Универзитету коначно преовладало расположење да
се врати систем "година за годину". То значи да ћемо у
нови закон унети овај принцип. Дакле - нема преношења испита. Вероватно
ћемо оставити један прелазни период (неколико година) за оне који
тренутно студирају - каже у интервјуу "Политици" др Гашо
Кнежевић, републички министар просвете.
• Да ли то, по вашем мишљењу, значи да студентски
захтеви нису били оправдани?
- Чињеница је да су социјални захтеви били оправдани и да је позитивна
страна протеста добијање индивидуализације школарина. Али, с друге
стране, средства борбе су била апсолутно непримерена. Ако је неко
заиста штрајковао глађу, ја се заиста извињавам (не знам за оне
две девојке које су наводно пренете у болницу), али мислим да штрајка
глађу и није било. Ако је неко и штрајковао - већина није. А било
је и дела која се могу оквалификовати као кривична дела - ограничавање
слободе и омаловажавање државних функционера. Наравно, да смо хтели,
могли смо да покренемо судски поступак.
С друге стране, погледајмо који су студенти овога пута штрајковали.
Мање успешни, они који су изгубили најмање три године. А изгубити
три године током студија је траћење времена и новца било родитеља,
било државе. Ви имате земље, рецимо Енглеска је таква, где је дозвољено
само једном да се изгуби година и при том се та година и најављује.
Због тога је читав протест био обојен једном негативном бојом и
у народу је било већинско расположење против штрајка.
• Студенти кажу да су то доживели као издају професора
због којих су подметали леђа у време Милошевићевог режима. Графит
сличне садржине чак је исписан на зиду деканата Правног факултета?
- Студенти морају да схвате да се они нису борили да бих ја постао
министар или Ђинђић премијер, већ да смо се заједно борили за суштинску
промену друштва. Међутим, осим тих прича, иза читавог овог протеста
крило се још нешто, што је јасно показало отворено писмо које су
ми студенти упутили. Прво, ја сам уверен да је то писмо писао неко
ко није студент. Нећу да кажем да је професор, али је могуће. То
писмо показује да су студенти током протеста имали и део политичких
захтева.
Да је ту постојала политичка позадина може се видети и по томе
који су им професори пружили подршку. А подршку су углавном добијали
од снага старог режима.
• Да ли мислите на бившег декана Оливера Антића
којем су студенти тапшали приликом доласка на седницу Већа?
- Осим Антића, којег сте споменули, ту је био још један наш колега,
иначе истакнут у редовима СПС-а. Старе снаге су фактички покушале
да искористе студентски протест да би се значајније вратиле на политичку
сцену. У основи, сваки протест младих је поштен, али се дв злоупотребити.
• Ви сте студентима узвратили такође отвореним
писмом и честитали на одлично пласираним причама о платама на Правном
факултету. Да ли то значи да цифре од 100.000 нису тачне?
- Студенти су објављивањем те приче добили неке симпатије, јер
су наспрам сиромашних студената ставили богате професоре. Ја примам
плату на Правном факултету сада као редовни професор, тако да знам
колика је плата и редовног и ванредног наставника. Међутим, чак
и са деканским додатком, не верујем да наш декан може да добије
цифру о којој се говори. Плате ипак треба да буду пословна тајна,
то није податак са којим се излази у јавност.
• А да ли спецификација трошкова треба да буде
пословна тајна или јавни документ?
- То јесте јавни документ. Проблем је што не постоје критеријуми
за утврђивање школарине, па неки факултети то раде са више параметара
а неки "одокално". Несрећно је садашње решење да факултети
сами одређују цену студија, делом зато што нису спремни, делом зато
што нема критеријума, а делом зато што постоји оправдана потреба
да зараде јер држава даје мало или недовољно пара.
Очекујемо да Економски факултет заврши студију о школарини, тако
да ће факултети коначно добити параметре за одређивање сопствене
школарине. Такође размишљамо о увођењу система стипендија и кредита
- да студент када се упише на факултет добије ваучер са којим ће
плаћати услуге факултета.
• Какве се још измене планирају новим законом
о универзитету?
- Највеће законске измене очекујемо у погледу статуса факултета
и универзитета. Општа је идеја да статус правног лица треба да добије
универзитет, а факултети да се појављују као департмани тог универзитета.
То је део приче где се сви слажу. Поставља се питање да ли после
тога факултети губе жиро-рачуне, тј. економску самосталност. Уколико
све паре иду на универзитет, то неће одговарати оним факултетима
који могу на тржишту да продају свој рад. Зато размишљамо о идеји
да државне паре иду кроз универзитет, а оно што факултети сами зараде
да остане њима. Уз, наравно, солидарност на нивоу државних пара
за базичне науке.
Друго питање је да ли могу да опстану велики - мамут универзитети,
и ту пре свега мислим на београдски. Већ имате техничке факултете
који хоће да оснују технички универзитет. Мислим да један универзитет
ефикасно може да опслужи максимално пет факултета.
• Да ли постоје неке процене колико ће нас коштати
реформа?
- Немогуће је дати укупну суму. Али, примера ради, за идућу буџетску
годину ми смо за курикуларну реформу тражили скоро милијарду динара.
Реформа јесте скупа, али не постоји ништа скупље од лошег образовног
система.
Пара јесте мало, чак смо за следећу годину добили још мање него
што смо имали у 2002. То је последица општег стања у друштву. Међутим,
та прича већине факултета - "да имамо паре ми бисмо били фантастични",
не држи воду. Јер и поред материјалне оскудице, на Београдском универзитету
имамо неколико фантастично агилних факултета као што су Пољопривредни
или Економски, који имају добре планове и који су већ доста тога
урадили. У том мртвом мору има острва која се издвајају.
• Реч је о факултетима који су познати и по томе
што слушају глас студената.
- Да, и то је био један од проблема Правног (али и неких других
факултета) - проблем недостатка комуникације. Правни није озбиљно
схватио студенте, већ је пустио да се две недеље ваља нешто, а да
нико није отишао да разговара са њима. И онда сте добили најрадикалније
методе. Морамо схватити да су студенти наши партнери.
Сандра Димитријевић
