КРУПНИ ПЛАН

Задужбине и фондације

04. 12. 2002.

Да ли ће српска култура да доживи, слично толиким другим земљама у Европи и свету, нови замах и ренесансу захваљујући новим облицима и развоју рада разних задужбина и фондација? Ова нимало једноставна тема је и прошле и ове недеље на дневном реду два важна догађаја.

Форум Центра за унапређивање правних студија и Народна библиотека Србије организовали су прошле недеље разговор на тему - "Задужбине - шанса за почетак", а поводом предложеног модела Закона о задужбинама и фондовима које је израдила група експерата у сагласности са Министарством културе Србије и уз финансијску подршку Фондације АБАЦЕЕЛИ из Сједињених Држава.

Професор Владимир Водинелић, који је руководио екипом експерата за израду Закона, истиче значај фондација и њиховог правног статуса за развој цивилног друштва и демократских процеса. Он је у Форуму истакао битне карактеристике задужбинарства као форме кроз коју се остварују општи, дакле заједнички интереси, и чија је суштина, у економском смислу - непрофитност у пословању. Једна од новина у предложеном моделу новог закона је управо у томе што би фондације имале могућност да привређују, односно остварују приход. Истина, зарада се не би делила као профит, већ би се даље улагала у остваривање циљева због којих је фондација и основана.

Будући модел, према речима др Иванке Спасић, предвиђа две правне форме: једна су задужбине и фондације, што је, у суштини, синоним, и то као самосталне институције, а друга - фондови као несамосталне правне институције. У садашњем закону та разлика између самосталних и несамосталних институција - не постоји.

Подаци из света и наше земље речито говоре о разлици у приступу култури и о чињеници да се велики део културног стваралаштва у многим земљама реализује управо захваљујући фондацијама. У Шведској, која има приближно исти број становника као Србија, до пре неколико година постојало је чак 50.000 задужбина и фондација. У Србији се, у овом часу, у регистру Министарства културе, води тек сто задужбина, 49 фондација и 429 фондова, од којих половина постоји - само на папиру.

Посебан проблем представљају имовински проблеми фондација, према речима др Драгољуба Милошевића, и то оних које су основане пре Другог светског рата. После рата им је имовина одузета, са образложењем тадашње званичне политике да "нема више потребе за фондацијама јер ће се држава бавити културом"! Најбољи пример је, можда, баш Београдски универзитет који је пре Другог светског рата по својој економској моћи - веровали или не! - био трећи универзитет у свету са имовином од готово две милијарде тадашњих долара. Једна од новина коју нови модели закона предвиђају јесте и надзор задужбинарског рада и оснивање задужбинарске управе као институције при Министарству културе. Она би требало да се бави питањима оснивања и рада задужбина.

Велике примедбе, у разговору у Форуму, стигле су управо на адресу те будуће институције задужбинарске управе (Димитрије Вујадиновић) која даје широка овлашћења министарству, и то не само код уписа у регистар, већ и у контроли рада, па чак и у арбитражи о циљевима фондација, супротно процесима децентрализације културе.

Позитиван и негативан пример о оснивању и раду фондација (Катарина Амброзић) јесу изузетна Задужбина Милана Коњовића у Сомбору и - немогућност једног потенцијалног задужбинара да оснује и за живота одреди циљеве своје фондације којој би, тек после смрти, завештао сву своју имовину. Од те имовине био би стипендиран стручни боравак историчара уметности у Паризу. Али, према нашем садашњем закону то, једноставно, није могуће...

Већ средином ове недеље (од 5. до 7. децембра) у Вуковој задужбини, у организацији Балканкулта, биће одржан велики регионални скуп са темом "Улога задужбина, фондација и фондова у култури југоисточне Европе".

А несумњиво најважније питање - када ће нови модел Закона о задужбинама и фондовима, на којем је радила група експерата са Владимиром Водинелићем на челу, доћи на ред у републичком парламенту, за сада се не зна. Уосталом, на дневном реду Скупштине Србије, у последње две године, није се нашао ниједан законски пропис који се непосредно тиче културе.

Даница Радовић