ПОВОДОМ ДОЛАСКА ДЕЛЕГАЦИЈЕ УНЕСКО НА КОСМЕТ

Културно наслеђе без заштите

04. 12. 2002.

Очекујући да се рушењу духовне и културне баштине на Косову и Метохији супротстави читава европска културна јавност, али и да УНЕСКО преузме своје обавезе у заустављању овог "злочина против културе" - како је рушење манастира, цркава и гробаља својевремено окарактерисао високи званичник ове светске организације - неке европске земље већ су понудиле конкретну помоћ у заштити угрожених белега хришћанског и српског културног наслеђа чији значај превазилази националне и генерацијске оквире.

Тако је, на пример, Грчка - према договору постигнутом за време боравка Костаса Симитиса у нашој земљи - изразила спремност да обнови срушену цркву у Ђураковцу, Италија је већ послала стручњаке за конзервацију у Пећку патријаршију, а заинтересована је и за радове у манастиру Високи Дечани, Аустрија је обезбедила средства за радове на Богородици Љевишкој...

Локално насиље

Иако троцифрени број срушених и оскрнављених манастира и цркава на Косову и Метохији и те како забрињава, јер је знатан део поменутих светиња подигнут у средњем веку и представља важан део културног наслеђа европске хришћанске културе, недавна промена у односу према угроженој косметској баштини - настала после посете Кофи Анана Космету и његове изјаве да "верским местима на Косову прети локално насиље и немар" - свакако охрабрује. Тим пре што је залагање генералног секретара УН за заштиту православних светиња подстакло генералног директора УНЕСКО-а, Јапанца Коиширо Митсура, да изјави како светска организација за заштиту споменика културе "посвећује посебну пажњу овом проблему". Истини за вољу, сви који се у овој земљи баве заштитом културног и духовног наслеђа - било да је реч о државним институцијама, невладиним организацијама или Српској православној цркви - досад су били једнодушни у оцени да УНЕСКО не посвећује пажњу "злочину против културе" на Космету, сматрајући да се ова институција Уједињених нација, кад је у питању уништавање хришћанске баштине на Космету, оглушује о своје обавезе.

Изражавајући бојазан да чак и међународне организације какав је УНЕСКО мало могу да учине да се рушење косметских светиња заустави, јер ниједна од међународних конвенција за заштиту културног наслеђа не прописује казне за уништавање и скрнављење споменика културе, чак ни оних који су на листи светске културне баштине, владика рашко-призренски Артемије полаже наде у излазак стручњака на лице места. "Док се о стању на Космету разговара у кабинетима и на конференцијама, ми не можемо бити задовољни, јер су у овом случају дела важнија од закључака, а очување споменика битније од свих декларација", каже он, очекујући од међународне заједнице да испуни обавезе које јој је ставила у задатак резолуција 1244.

Потпун извештај

Упркос свим резолуцијама и конвенцијама, општим као што је Хашка декларација и документ са конференције у Ванкуверу, и оним потписаним између савезне државе и УНМИК-а, упркос присуству 40 хиљада војника у саставу међународних мировних снага које су на Космету од јуна 1999. године, минирано је, запаљено и гранатирано 140 цркава и манастира и оскрнављена небројена православна гробља. Буквално небројена, јер је преосталом српском и осталом неалбанском становништву на Косову и Метохији кретање ограничено, па се још поуздано и не зна у каквом су стању многе светиње и гробља у местима у којима Срба нема већ три године. Зато се од делегације УНЕСКО-а, која ће на Косову боравити од 17. до 23. децембра, очекује први потпун, стручан и објективан извештај о степену оштећености и угрожености споменика културе на Космету.

"Неразумна освета над невиним народом и рушилачки бес према споменицима не могу бити основа ни будућности оба народа, ни трајног мира у овим крајевима" - каже јеромонах Сава Јањић из Дечана.

М. Кубуровић
Фото: А. Васиљевић