ЕВРОПА ОЦЕНИЛА НАШЕ УНИВЕРЗИТЕТЕ

Декани моћнији од ректора

11. 12. 2002.

- Изгледа да највиши ауторитет у хијерархији универзитетске власти у Србији има више моралну него стварну економску моћ. Како смо чули у једној од дискусија, ректор је у суштини - краљ без краљевства. Ректори немају власт у оквиру својих универзитета, па стога немају никаквог утицаја на владу. А немогућност утицаја на владу још више умањује њихову моћ на самим универзитетима.

Узимајући у обзир чињеницу да је све до новог закона о Универзитету 2002. декан имао потпуна овлашћења у избору наставника и сарадника, није тешко схватити због чега истинска моћ на универзитетима припада управо деканима.

Ово су неке од карактеристика српских универзитета, виђене оком експертских тимова Европске асоцијације универзитета. Стручњаци из Европе "прегледали" су током ове године наше универзитете, оцењујући да је реч о "периоду у којем српско високо школство конституише своју европску будућност".

Иста дијагноза

"Дијагноза" за све универзитете је иста: застарели уџбеници, застареле методе рада, лоша опремљеност библиотека и лабораторија, мале плате, неповољна старосна структура наставника и сарадника, предуге студије, велики број испита, мали број последипломаца, велика стопа одустајања...

Студенти Нишког универзитета објаснили су професорима из Европе да, због застарелих садржаја и традиционалних наставних метода, на другој и трећој години предавања похађа мање од 10 одсто академаца. Они су указали и на чињеницу да након дипломирања, мање од 20 одсто њих проналази посао.

Евалуациони тим је с друге стране оценио да је још један битан разлог за незаинтересованост студената то што у неким наставним плановима нема изборних предмета, па се тако елиминише могућност студената да преузму иницијативу и сами креирају своје студије.

Страни експерти се, међутим, нису сложили са захтевима студената да током студија имају много праксе, истичући да се ипак не сме допустити да се Универзитет претвори у стручну школу. Студенти морају да схвате да је Универзитет академска институција, пише у извештају.

На страницама које су исписали страни професори наилазимо и на неке занимљиве детаље, који нису само статистички подаци. Иза њих се крију многе приче о разочарењима и фрустрацијама, наглашавају експерти, о чему универзитети, такође, треба да поведу рачуна.

Драматична цифра

Тако је на Природно-математичком факултету у Нишу примећена стагнација на одсеку за физику, који иначе, годишње уписује од 15 до 20 студената. У школској 2001/2002. години, на четвртој години физике била су само два студента!

На Новосадском универзитету се изгледа смањује стопа одустајања од студија, примећују европски експерти, који су такође утврдили да на једном од богатих факултета Универзитета у Крагујевцу, у року дипломира само 3,8 одсто студената! Колико је то драматична цифра довољно говори чињеница да је просек на нивоу Универзитета око 12 одсто, што се иначе сматра катастрофалним податком.

О којем је "богатом" факултету реч нисмо успели да сазнамо, али се да наслутити на основу реченица које су карактеристичне за извештаје са свих универзитета. Наиме, тимови Европске асоцијације универзитета сматрају да је за простор Србије карактеристичан академски капитализам или чак - академски империјализам.

На свим универзитетима приметан је дубоки јаз и несарадња између богатих и моћних (углавном, економија и право) и сиромашних и слабих факултета. Ту неједнакост додатно увећава недовољно финансирање из државног буџета и број самофинансирајућих студената на атрактивним факултетима, наглашавају страни експерти.

Они, такође, замерају што факултети нису концентрисани у једном кампусу, већ су смештени на неколико локација у граду, па чак и у различитим градовима. Примера ради, Новосадски универзитет има факултете и у Сомбору, Зрењанину и Суботици.

По мишљењу стручњака ЕАУ, наше високошколске установе би требало да имају и редовну повратну информацију од дипломираних студената о њиховом запослењу и успеху у послу, као и базу података о очекивањима и захтевима потенцијалних послодаваца.

Универзитети у бројкама

Универзитет у Нишу има 26.657 студената (укључујући и 433 странца), којима предаје, 1.410 наставника и сарадника. Универзитет у Крагујевцу има око 10.904 студената и 670 професора. Диплому сваке године стекне око 900 студената, а просечно трајање студија је 6,5 година. На 13 факултета Универзитета у Новом Саду је 36.266 академаца и 3.102 наставника. Најмањи је Универзитет уметности: пет факултета, 2.205 студената и 456 наставника.

Сандра Димитријевић