11. 12. 2002.
Прошле седмице у Југословенском библиографском информацијском институту
одржана је конференција за новинаре, на којој је физичар Љерка Опра
објавила своје откриће, дешифровање лунисоларног календара из око
1700. до 1500. године п.н.е, са археолошког локалитета Најева циглана,
код Панчева.
У Народном музеју чули смо другачију причу о истом предмету из
бронзаног доба, који се налази у сталној поставци наше националне
музејске куће. Музејски саветник Љубинка Бабовић, археолог-праисторичар,
у току 1998. године бавила се проблематиком коју је отворила глинена
плочица, до тада посматрана као "пљоснати поклопац", откривен
у Најевој циглани 1931. године. Применом одређених и контролисаних
метода утврдила је да плочица, заправо, представља Орбис и унисоларни
календар.
Оригиналност и утемељеност интерпретације овог открића својим рецензијама
потврдили су академик Милутин Гарашанин и астроном Војислава Протић-Бенишек.
Рад је први пут објављен 1999. у Зборнику радова XИИ националне
конференције југословенских астронома, међународног научног скупа
о развоју астрономских база података, под насловом "Преисторијски
колут света и лунисоларни календар из Најеве циглане код Панчева"
(стране 143-152).
Друго објављивање открића у широј верзији, где су уз лунисоларни
календар представљени и налази из истог периода, са локалитета Ватин,
идентификовани као астрономски прибор, уследило је у Зборнику Народног
музеја XВИИ/И за 2001. годину, у чланку "Прилог проучавања
елемената календарографије и хронометрије бронзаног доба Јужног
Баната" (стране 53-83).
- Значај овог открића јесте у томе да је први пут на нашој територији
један археолошки предмет из праисторијског доба идентификован и
рачунским моделом доказан као лунисоларни календар. То указује,
уз присуство астрономског прибора, на висок степен познавања и праћења
астрономских појава и њихово укључивање у духовни живот тог времена
- каже за "Политику" Љубинка Бабовић.
С. Андрић
