|
СУСРЕТИ: ДРАГАНА СПАСИЋ-ЂУРИЋ, АРХЕОЛОГ И САЊАР
Дама из Виминацијума
Поводом 120 година археолошких истраживања у Србији, о значајном
античком граду и војном логору објављена велика монографија
11. 12. 2002.
Пре 120 година, тачније 1. октобра 1882. године, у Србији су отворена
прва археолошка истраживања, нимало случајно баш у Виминацијуму,
код Пожаревца. Иако за анализу античке историје у Србији данас постоји
још неколико изузетних, европски и светски значајних локалитета,
читава прича о првим данима наше археологије још од почетка 19.
века концентрише се баш око античког града Виминацијума, главног
града римске провинције Мезије Супериор, у касној антици провинције
Мезије Приме. И пре првих истраживања, тим просторима су пролазили
многи европски путописци, међу којима и Феликс Каниц, скицирајући
затечене споменике античке културе и указујући на већ развијену
тајну трговину покретним античким благом и предметима који су лагано
одлазили и пунили музеје у Бечу и Пешти.
Све је то утицало да тадашњи "чувар" (кустос) Народног
музеја у Београду, касније професор археологије на Великој школи,
славни Михајло Валтрович, иницира прва, почетна истраживања Виминацијума,
у октобру те 1882. године. Поводом тог историјског догађаја за нашу
археологију, у спомен на све потоње истрживаче овог античког града,
и изванредно богате археолошке налазе (13.000 откривених и обрађених
гробова у некрополама и више од 30.000 покретних предмета), Драгана
Спасић-Ђурић, археолог и кустос-античар у Народном музеју у Пожаревцу,
управо је објавила монографију "Виминацијум".
Прве бајке - о Виминацијуму
 |
|
Драгана
Спасић-Ђурић на терену
|
Драгана Спасић-Ђурић има необичну истраживачку биографију: тешко
би било пронаћи у свету још једног археолога који је рођен у месту
својих потоњих истраживања. Готово од рођења слушала је приче оца
и рођака о старим римским гробницама по којима су се као деца играли
и скривали. У истраживања се укључила 1979. и 1980. године, као
гимназијалка, у археолошку екипу под руководством др Љубице Зотовић,
а потом и као студент археологије код славног професора Драгослава
Срејовића. И када су се неки други, европски и светски путеви отварали
за дипломираног археолога Драгану Спасић, она је одабрала - Виминацијум
и вратила се у Пожаревац.
- Изазов је био велики: јер, после кратких почетних Валтровићевих
истржаивања, она су настављена тек после 20 година - због финансијских
проблема. Године 1902, дакле пре тачно сто година, Милоје Васић
уз финансијску помоћ српске владе у износу од три хиљаде динара,
успева да тачно лоцира остатке римског логора и насеља. Он је утврдио
и димензије и географски положај логора, и до данас важећи и потврђен
најсавременијим инструментима - 442 са 350 метара, као и хронологију
оснивања града који је постојао од 1. до 6. века, каже Драгана Спасић-Ђурић.
А реч је, заправо, о једном од два војна логора, на читавом простору
Римске империје од Велике Британије до Ирака, који су основани на
ненасељеном простору. Други је Карнунтум код Беча, истражен још
пре сто година.
- Стицајем околности, због напредовања површинског копа Термоелектране
Дрмно, били смо принуђени да копамо прво некрополе. Преко налаза
у гробовима, упознали смо живот античког Виминацијума и његове људе.
Наравно, никада не можете све сазнати, али ипак, доста прецизно
знамо како су живели, шта су јели, облачили, како су се лечили,
каква су им била интересовања...
Изазов балканске Помпеје
 |
|
Стаклене
чаше (II-III век)
|
У динамичном развоју Виминацијума, балканске Помпеје, сусретале
су се, од 1. до 6. века, културе Истока и Запада, цветали занатство
и уметност, а трговци из читавог Римског царства размењивали производе.
Изгледа да је развијена привреда овог града, чија је роба налазила
купце и ван граница матичне провинције, била разлог да заживе разноврсне
занатске и уметничке радионице. У њима ће, током 4. века, настати
нека од најзначајнијих дела фреско осликаних гробница касноантичког
периода. Још у 19. веку, прича Драгана Спасић-Ђурић, јасно су се
назирали његови обриси: широке улице које се секу под правим углом,
тргови, позоришта, купатила, водовод и градски бедеми... У време
Хадријана насеље је добило градски статус, а у време Марка Аурелија
даљи успон Виминацијума, али само накратко, прекинут је епидемијом
куге... У њему су боравили и посетили га велики римски императори
- Септимије Север, касније и Гордијан Трећи, Филип Арабљанин, Требоније
Гал, Диоклецијан, Константин Велики, Констанције Први и Јулијан...
• У књизи на несвакидашњи начин преносите душу
античког Виминацијума...
- Сваки археолог мора да буде сањар. То ће вам рећи и друге моје
колеге. Археологија је, заправо, наука радости открића и пренети
ту радост на неархеолошки део публике није лако, зависи од самог
истраживача, од његовог поимања света, живота... Треба добро разумети
садашњост, да бисте могли пренети поруке старих светова и цивилизација.
Јер, у суштини, живот се понавља - каже Драгана Спасић-Ђурић и додаје:
"Моје прве бајке су биле - приче о Виминацијуму. Прејако сам
их носила у себи и оне су ме довеле назад у Пожаревац и Виминацијум.
• Шта издвајате као најемотивнији доживљај међу
више десетина хиљада налаза?
- Откриће једне младе Римљанке, мумифициране, у једном саркофагу.
Отворили смо саркофаг, био је то вакуумиран мермерни ковчег, један
од ретких који није опљачкан, можда и зато што је био покопан на
великој дубини. Римљани су знали за мумификацију, али је нису радили
као у Египту, и она се везује за источне делове Римског царства
и неке религијске секте. И када смо подигли поклопац, тежак неколико
тона, угледала сам њено тело, црвене минђуше, венац и букет цвећа
на рамену и трагове полена у коси... и у моменту, у секунди, све
се одједном расплинуло и претворило у прах. Као сан. И данас ус
еби носим ту подељеност - између сна о Виминацијума и професионалности
археолога. И плава боја на корицама ове моје књиге долази из дубине
тог виминацијумског сна. Једноставно, Виминацијум је за мене преплитање
емоција и професионалности: на њивама моје баке открила сам све
виминацијумске гробнице са 12 драгоцених фресака и ту чувену "даму
из Виминацијума".
• А будућност Виминацијума?
- Пошто је једини неистражени антички град у чијем се субурбаном
залету крију виле италске цивилизације и куће богатих људи и са
Истока и са Запада - јер су ту стизали и живели људи из целог света,
мој предлог је да се - ако то држава и влада буду хтеле - 70 хектара
локалитета понуди на истраживање и конзервацију страним, европским
и светским археолошким школама. Истраживањима би руководио наш Археолошки
институт, а у нашим садашњим финансијским околностима то је једина
могућност да Виминацијум, истовремено и јединствена едукативна археолошка
школа, угледа светлост дана - каже, на крају разговора Драгана Спасић-Ђурић.
Даница Радовић
|
