|
ЗАШТИТА ПРАВОСЛАВНЕ БАШТИНЕ КОСМЕТА
Кишобран за манастире
Још нема одговора на предлог да се макар над рушевинама цркава старих
најмање пет векова подигну монтажне заштитне куполе
12. 12. 2002.
Предлог да се подигну заштитне монтажне куполе макар над 21 најстаријом
православном светињом на Косову и Метохији које су миниране после
доласка мировних снага Уједињених нација у Покрајину још чека на
одговор, каже проф. др Љубиша Фолић, професор на Архитектонском
факултету у Приштини. На све надлежне адресе код нас и у свету овај
захтев упућен је још 2001. године.
У међувремену, број угрожених споменика хришћанске културе на Космету
непрестано се повећава, уз објашњење из неких државних институција
да "ми ту ништа, на жалост, не можемо да учинимо, јер смо ми
сиромашна држава која не може да плати 200-300 хиљада долара некој
од светских агенција, специјализованих за лобирање, да свет упозна
са степеном катастрофалне угрожености српске културне и духовне
баштине на Косову и Метохији".
Лоби за заштиту
Не прихватајући изговор да је за државну касу проблем поменутих
200-300 хиљада долара, јер би тај новац радо дали и многи Срби из
расејања само кад би знали за шта га дају, архитекта Фолић је поновио
поменути предлог и на ових дана одржаној седници стручне групе Координационог
центра савезне и републичке владе за Косово и Метохију, основане
ради заштите угрожене косметске баштине. Издвајајући, за почетак,
21 средњовековни споменик, др Фолић каже да је неопходно изборити
се да сва баштина на Космету буде стављена под заштиту УНЕСКО-а,
јер готово да нема сличног примера у свету да се на једном простору
налази више од 1400 манастира, цркава и црквишта који сведоче о
духовним и културним коренима једног народа, као што је то случај
са Косовом и Метохијом.
Подсећајући да су, захваљујући својим сачуваним светињама, Јевреји
успели да обнове своју државу после толико векова, професор Фолић
изражава наду да би они могли да нам пруже значајну помоћ - "јер
они најбоље могу да нас разумеју шта значи кад неко хоће да вам
одузме земљу на којој су вам сви духовни, културни и национални
корени" - да сачувамо од уништења баштину која припада не само
српском православном народу, већ је и те како значајан део европске
хришћанске културе.
Листа приоритета
На листи светиња над којима би требало поставити ове несвакидашње
пластичне или платнене куполе какве се користе за зимске тениске
терене, па и војне полигоне специјалне намене, налазе се већ оштећене
средњовековне цркве и манастири, од којих је најстарија саграђена
у 10. и 11. веку, а најмлађа 5 до 6 векова касније. Од зуба времена
прво би требало заштитити манастир Свете тројице у Мушутишту код
Суве Реке (из 14. века), цркву у истом месту саграђену пре Грачанице,
манастир у Биначу код Витине из истог периода, са живописом из 16.
века, манастир Светог Уроша са храмом Успења Богородичиног (из 14.
века) у селу Шареник код Урошевца, каже проф. др Љубиша Фолић, додајући
овом списку хитне заштите манастир Светих архангела у Горњем Неродимљу
(14. век), цркву Пресвете Богородице у селу Долац код Клине (саграђену
пре Косовске битке), манастир Зочиште у Ораховцу (из 14. века),
цркву Светог Николе у Кијеву код Клине из истог века, храм у Кориши
код Призрена (из 16. века, са живописом из истог периода), цркву
у Ђураковцу (саграђену 1340. године, са живописом из 16. века),
храм Светог Ђорђа у Руднику код Србице (из 14. века), богомољу у
Поповљанима код Суве Реке (с почетка 17. века)...
 |
|
Рушевина
без заштите: Остаци цркве Светог Николе у Кијеву код Клине
(14. век)
|
Монтажне "кишобране" - какве има и КФОР и наша војска
- требало би поставити и над црквама и гробљем у Млечанима код Клине
(из 14. века), храмом у славу Богородице (из 14. века) близу манастира
Дечани и богомољом у Ракитници код Подујева (из истог века), црквом
Светог Ђорђа у Речанима код Суве Реке (са живописом из 1370. године),
храмом у Сићеву код Клине (из 15. века), црквама у селу Добра Вода
(из 13. века), Чабићима (из 16. века) и Подграђу (из 15. века) код
Клине, као и храмом посвећеним непознатом светитељу у Пустенику
код Качаника, која датира из 10. и 11. века.
Подсећајући да се ове срушене и оштећене цркве и манастири налазе
у зони одговорности Италије (9), Немачке (6), САД (4), Велике Британије
(1) и Француске (1), др Љубиша Фолић каже да ова врста заштите није
трајна, већ би представљала привремено решење за заштиту рушевина
од зуба времена: да зима, мраз и вода не доврше оно што су започели
албански сепаратисти. Трајна заштита културне и духовите баштине
Косова и Метохије, коју највећим делом чине хришћанске светиње,
препуштена је, засад, успаваној савести цивилизованог света и хришћанске
Европе, која се све више залаже за очување својих духовних и културних
корена, каже арх. Љубиша Фолић, очекујући од комисије УНЕСКО-а,
која ускоро долази на Космет, да сачини објективан извештај о забрињавајућој
угрожености и уништавању хришћанске баштине у овом делу Србије.
Мирјана Кубуровић
|
