КРУПНИ ПЛАН

Европска кућа

12. 12. 2002.

Последња два дана протекле недеље обележио је и завршетак дводневне међународне акционе конференције и балканске радионице "Улагање у будућност - улога фондација, фондова и задужбина културе у Југоисточној Европи", која је, у организацији БалканКулта, одржана у Вуковој задужбини. Четрдесетак експерата и истраживача, а стигли су из неколико европских земаља, Сједињених Држава и земаља нашег региона, покушало је да одговори на питање - шта културне фондације могу, а шта не могу, да ураде за креативну Европу. Отворен је и читав низ других питања непосредно везаних за културни развој и будући културни профил и нашег региона, и Европе. После свега што се чуло, и предложених закључака, остаје утисак да је унутаррегионална сарадња, али и сарадња других региона Европе са нама, у области културе - пред стварном ренесансом.

Међу најзначајније резултате конференције сигурно се мора убројати новооткривена жеља за регионалном сарадњом на југоистоку Европе, као и за међурегионалном разменом, пре свега са нордијским земљама. Као на длану, врло искрено и без увијања, откривени су многи проблеми са радом фондација, финансирањем културе, културних продукција и институција у земљама региона и Европе.

"Лепо је знати да нисте сами у невољи, да имате савезнике, и да отварате нове странице сарадње", рекла је гошћа из Словеније, речито осликавајући расположење које је доминирало на овој конференцији.

Издвојени акценти дводневних разговора могли би се окарактерисати кроз неколико речи из закључака скупа: сарадња, мисија, законски оквири рада фондација, пореска политика, европски оквири, грантови (донације) за фондове и задужбине у култури...

И док су ранијих година у протеклој деценији, позиви са обновом сарадње унутар нашег региона долазили споља, док су катализатори балканске сарадње седели у Њујорку или Лондону, а у најбољем случају у Будимпешти, ситуација се данас обрнула - саме земље Југоисточне Европе, несумњиво увиђајући потребу за културном разменом у региону, почињу да је иницирају. То је најсензационалније откриће овог скупа.

У земљама региона је, статистички гледано, повећан број фондација, али оних које за одређене пројекте траже донације, док је смањен број задужбина које - дају грантове за културне пројекте. Државе региона су позване да подрже фондације у њиховом раду. Закони за ову област у региону се још увек врло разликују, посебно у односу на стандарде постављене у Европској унији. И док националне фондације у земљама региона углавном таворе, иностране - које се појављују - постају изузетно примамљиве, посебно за стручњаке из области културе запослене у државним институцијама.

На скупу је наглашена и потреба за обнављањем фондација на бази чланства, као и старих задужбина које би законски биле васпостављене и чија имовина, од које зависи њихова непосредна функција, мора бити враћена. Било је речи и како субвенције претворити у инвестиције, да би и појединац, и културна институција били снажнији?

Истакнуто је да је реч о проблемима са којима се суочава цели свет. Иако делују различито, проблеми су - рекли су учесници конференције - у суштини врло слични, ако не исти, а могу се подвести и под теме "глобализација" и "комерцијализација". Траже се заједничко европско решење и облици сарадње који ће, у овом случају кроз културу и рад фондација, допринети градњи заједничке европске куће.

Даница Радовић