КРУПНИ ПЛАН

Живо, живље

13. 12. 2002.

Недавно завршена Недеља холандске културе у Београду само је још један прилог све живљој активности страних амбасада у Југославији које, рекло би се, имају јединствен став да је најбољи начин да се представи и упозна једна земља управо њена култура.

Током недеље назване "Сеј чиз холандској култури у Београду", представљени су различити програми, од изложбе превода холандске и фламанске књижевности, преко филмова, предавања и концерата, до ди-џеј вечери, што је све зачињено наранџастом бојом и аутентичним производима, чувеним холандским сиром и пивом хајнекен. Према речима Невене Николић, асистента за културу и информације амбасаде Краљевине Холандије, идеја о овој манифестацији потекла је отуда што је "познато да су људи у Југославији, нарочито млади, веома заинтересовани за културе, обичаје и људе других земаља".

И друге амбасаде, а посебно Француски културни центар и Гете институт СР Немачке, праве нешто слично у време наших поново успостављених односа са светом, али амбасада Краљевине Норвешке у Београду је прва учинила темељитије кораке на пољу културе. Прошле године је иницирала поставку две Ибзенове драме на нашим сценама, а кад је реч о њеној активности у току ове године, дуг је списак културних догађаја у којима је учествовала. Небојша Цвејанов, који ради између осталог и на културним пројектима у норвешкој амбасади, подсећа да је она помогла издавање књиге "Писма из Норвешке" Исидоре Секулић, поставку драма "Мајка и дете" Фосеа у Београдском драмском позоришту и "Непријатељ народа" Ибзена у Народном позоришту, гостовање диригента Арвида Енгегора, норвешких писаца... Норвешка је била и почасни гост београдског Сајма књига, покровитељ Гитар арт фестивала, учествовала је у издавању комплета књига за децу норвешких аутора, поклоњених српском Министарству за социјална питања.

На питање да ли се ова амбасада ангажује и око узвратних посета наших уметника у Норвешкој, Цвејанов каже да то није део њихових активности и да треба питати "другу страну", односно нашу амбасаду у Ослу.

Корак даље, односно омогућавање међусобне размене двеју култура, направила је за сада амбасада Републике Словеније, прво потписивањем споразума између Југославије и Словеније о сарадњи у култури и образовању, на основу којег је 20. 11. 2002. у Београду потписан Програм сарадње у култури и образовању за период од 2002. до 2005. године. Позориште је поље на коме се дешава најживља културна сарадња између Словеније и Југославије, затим филм и музика, потврђује и Татјана Ковачић, први секретар словеначке амбасаде.

Театри из Словеније гостовали су у Београду и Новом Саду у фебруару, затим на Стеријином позорју, на Битефу, а Атеље 212 и Народно позориште из Београда играли су своје представе у Словенији, Томаж Пандур је режирао "Хазарски речник" у Београду, а Ивана Вујић ће режирати у Љубљани...

Према речима Татјане Ковачић, сарадња је жива и у другим областима: писци појединачно учествују на књижевним сусретима, библиотеке размењују литературу, фолкорне групе међусобно гостују. Она истиче размену појединаца из области археологије и конзерваторства и посебно сарадњу на подручју језика.

Детаљан план културне сарадње, какав је предвиђен између Словеније и наше земље програмом од 2002. до 2005, за сада је јединствен пример. Стране амбасаде су углавном заинтересоване да пласирају своју културу, што је и логично, па се намеће неминовно питање колико наше амбасаде у другим земљама чине да пласирају нашу културу тамошњем становништву. Осим вести о некој изложби или књижевној вечери у Југословенском културном центру у Паризу, сличне информације са других меридијана стижу до нас ретко.

Недавно је нашу редакцију посетио Абдусалам М. Абуграра, аташе за културу либанске амбасаде у Београду, са жељом да се читаоцима "Политике" представи његова земља. Да ли би и аташеи за културу при нашим амбасадама урадили нешто слично? Или можда раде и много више, али до нас то не допире?

Гордана Поповић