Европа: Од мита до стварности

Од феничанске принцезе до Економске уније

После Француске и Немачке у Фиренци се одржава изложба "Мит о Еуропи. Од отете девојке до континента", у чијем је средишту једна принцеза по којој је Стари континент добио име

Кроз векове, различитим средствима и техникама уметничког израза, многи профани садржаји су показали велику виталност. Ако се прелиста било који преглед светске историје уметности, открива се да је један од њих и мит о Еуропи који се од античких времена, преко ренесансе, све до неочекиваног и "гласног" оживљавања у двадесетом веку, може похвалити бројним представама и репликама.

Ипак, можда вреди подсетити се да је ово, сваког дана толико пута изговорено и свима фамилијарно име, пре него што је постало географски појам, а од недавно и синоним за економско, политичко и културно уједињење народа и држава Старог континента, припадало феничанској принцези, чија је лепота толико засенила Хроновог и Рејиног сина, моћног олимпијског громовника Зевса, да је решио да је отме.

Критске светковине

Еуропа, кћи богатог феничанског краља Агенора из града Сидона, често се са својим другарицама играла на зеленој ливади поред мора, брала цвеће и њиме пунила своју златну кошару. Једном приликом угледао ју је страшни Зевс, господар свих богова и људи, и страсно се заљубио. Да својом појавом не би уплашио младу принцезу, он се преображен у белог бика златних рогова појавио међу девојкама, које су одмах пришле да га милују и ките цвећем. Задивљена пред чудном и лепом животињом која јој се умиљавала и лизала руке, Еуропа се попе на његова леђа. Чекајући баш тај моменат, он са својим пленом јурну у море и у пратњи Посејдона, Афродите и Нереида које су певале свадбене песме, брзо се удаљи од феничанске обале.

Зевс је Еуропу пренео на острво Крит, где је она постала његова жена и родила му три сина: Миноса, Радаманта и Сарпедона. Да би овековечио ову љубав, отац богова је наредио да критски платани никада не губе лишће и да део света коме припада острво носи име његове миљенице Еуропе. Касније се Еуропа удала за критског краља Астериона, који је усвојио њене синове, а Зевс јој је за растанак поклонио скупоцени накит и ловачко копље које увек погађа циљ.

Становништво Крита је радо прихватило овај мит. Еуропа је често представљана на новцу, а за празник Хелотије, који је на овом острву светкован у њену част, у поворци је ношен венац од мирте, у коме су се наводно налазиле Еуропине кости.

У доба када цветају египатска, месопотамска и феничанска култура, Европа је живела у варварству. Од свих источних народа, Европу су тргујући први упознали Феничани.

Причу о отмици феничанске принцезе прихватили су и прерадили многи антички писци, Хесиод, Аполодор, Овидије, Хорацио, Тацит. У распону од много векова, ништа мање интересантан, овај мит се показао и у ликовним представама. Почевши од шестог века пре н.е. па све до наших дана прича о Еуропи се може наћи на рељефима, ликовним украсима ваза, посуда, гема, камеја, на надгробним споменицима, мозаику, фрескама, скулптурама, графикама, сликама. Свака цивилизација и култура га је по тренутним историјским и уметничким диктатима интерпретирала и приказивала на свој начин.

Хероина и невеста

После античких уметничких дела поновно откривање овог мита поклапа се са интересовањем ренесансних хуманиста и уметника за класичну уметност, књижевност и митологију, који су феничанску принцезу приказивали као хероину и невесту. Током 16. века, по угледу на Бернарда Луина и Рафаела, чест је приказ Еуропе у комплексним митолошким циклусима који описују Зевсов буран љубавни живот. Због геополитичке улоге и положаја града-републике, венецијански уметници су у овом периоду врло често узимали мит о Еуропи за тему својих слика.

Тицијан отмицу Еуропе приказује као буран догађај, у чијој иконографији има много еротског набоја. Веронезе пак описује галантне сцене које претходе самом чину отмице, док Тинторето оставља незаборавне илустрације овог мита на таваници Галерије "Естенсе" у Модени. Не треба заборавити ни циклус фресака на ову тему Анибала Карачија, као ни остварења Франческа Албина и Гвида Ренија.

И током следећег века мит о феничанској принцези и њеној отмици голицао је уметничку машту сликара свих нација и уметничких токова. Клод Лорен је запостављао емотивну ноту приче, смештајући догађај у богати оквир пејзажа. Рубенс, Џорданс и Пусен су тему студирали и приказивали више пута, увек са другачијим крајем.

Нови живот у 20. веку

Подстакнути Веронезеом, сликари 18. века попут Ватоа и Бушеа, усредсредили су се на моменат пре отмице, приказујући Еуропу као праву невесту која се уз помоћ слушкиња и другарица брижно улепшава. После 19. века, који је предност дао историјском садржају слике, Еуропа се у сликарство враћа у 20. веку, прво са симболистима, затим у делима Гистава Мороа, да би у свој својој раскоши античког мита заблистала у делима Пикаса, Клеа и Ернста, који је овај мит у светлости драматичних дешавања Другог светског рата читао кроз политичку призму.

О интересовању за овај стари мит и његовим бројним ликовним представама говоре како до сада одржане изложбе (1997, 1999, 2000. године у Француској и 1988, 2001. године у Немачкој), тако и изложба под називом "Мит о Еуропи. Од отете девојке до континента", која се до 6. јануара 2003. године одржава у фирентинској галерији "Уфици". У салама првог спрата овог угледног италијанског музеја, тематски, типолошки и хронолошки, изложено је преко сто четрдесет уметничких дела која описују мит о Еуропи, полазећи од грчке и етрурске културе, преко ренесансе и барока, све до савременог доба. Изложени су радови Филипина Липија, Тицијана, Тинторета, Веронезеа, Карачија, Ренија, Рубенса, Тијепола, Ватоа, Мороа, Бојса, Кифера и многих других уметника.

Међутим, Еуропа као ни многе друге јунакиње античких митова није остала забележена и запамћена само у делима великих ликовних уметника. Лепе феничанске принцезе сетио се и Галилеј Галилео када је 1610. године на небу открио четири Јупитерова (у римској митологији име за Зевса) сателита, којима је дао имена четири велике Зевсове (Јупитерове) љубави: Ијо, Калисто, Ганимед и Еуропа, да заувек круже и буду у близини свог моћног љубавника.

Ратка ПЕТРОВИЋ