22. 12. 2002.
Међу обичним, готово неугледним зградама у економском дворишту
ова се издваја масивношћу и градитељском лепотом коју није нарушило
ни вишедеценијско пропадање. Магацин за жито смештен у Малом Хоргошу,
насељу тридесетак километара северно од Суботице, на пољопривредном
добру "Бачка", најстарији је сачувани економски пољопривредни
објекат северне Бачке и Баната. Због тога и због његовог изузетног
архитектонског склада стручњаци Међуопштинског завода за заштиту
споменика културе покренули су иницијативу да овај магацин постане
заштићено културно добро.
У стручном раду о овом здању архитекта Јагода Алавантић и етнолог
Валерија Беседеш наводе да је магацин за жито подигнут у другој
половини 18. века, од печених цигала и масивних дрвених греда од
којих понека достиже дужину и 15 метара.
Претпоставља се да је грађен између 1750. године, када је пустару
у Малом Хоргошу купио Миклош Карас, главни бележник Сегедина, за,
како је сачувано, 15.000 рајнских форината, и 1772. године, када
су датирани први писани трагови о постојању овог магацина. Белешка
о житном магацину пронађена је у црквеним архивама јер су у овом
здању тада одржаване мисе, па се може рећи да су се у свему спојила
два добра потребна за физички и духовни опстанак човека - хлебно
зрно и молитва.
Наиме, након повлачења Турака, овај предео је био ненасељен, а
како се пустара Хоргош налазила на међи Калочке и Бачке надбискупије,
то је често долазило до спора коме ће припасти тада још малобројна
колонија верника. Духовни живот Хоргошана био је повод за многе
дописе и спорења, те тако у једном писму од 3. јула 1772. године
Карас обавештава калочког надбискупа да су на богослужење које је
одржано у магацину долазили жупници из Кањиже и Дорожме.
Десет дана касније Света Столица у Калочи расправља о овој ситуацији,
те шаље писмо Карасу у коме тражи да и даље дозволи да се мисе одржавају
у магацину. Тек две године касније верници ће тражити помоћ од царице
Марије Терезије у градњи хоргошке цркве, с обзиром на то да је у
селу већ било хиљаду житеља и за њихове духовне потребе магацин
је био премали.
Већ при погледу на ово здање нестаје свако чуђење због његовог
избора за храм. И поред старости - више од два века - и поред деценија
небриге, јасно је и сада да га је за улогу верског објекта "предодредила"
масивност и лепота. Беседеш и Алавантић констатују да и поред тога
што је код њега потребно применити све мере заштите - од реконструкције,
санације до ревитализације - магацин је и данас, захваљујући масивним
елементима, задржао статичку стабилност и у зиданој и у дрвеној
конструкцији. Очигледно је Карас магацин подигао за велике количине
жита, о чему сведоче пет корисних етажа и четири лучно засвођена
"слепа прозора" која се протежу дуж страница магацина,
а која му обезбеђују издржљивост под тежином жита, чија маса прети
да "разгура" зидове.
Репрезентативна грађевина са архитектонским украсима распаљивала
је машту локалног становништва па Валерија Беседеш бележи народно
предање по коме је то некада била џамија на којој су уместо садашњих
"слепих" постојали застакљени прозори. Преписка са Калочком
и Бачком надбискупијом и писани докуменат о куповини празне пустаре
демантују овакво предање, али је пред стручњацима и даље нерешена
дилема због чега је Карас подигао овако монументално здање као магацин
за жито. Тим пре што је земљиште око Малог Хоргоша песковито и непогодно
за гајење житарица. Једна од претпоставки је да је магацин, чија
градитељска прецизност говори да је за то био ангажован посебан
инжењер, подигнут у време Наполеонових ратова, када је трговина
житарицама била изузетно уносна. Поред тога, са појавом железнице
овде је био и један од пунктова за утовар пшенице.
Магацин већ одавно не служи за складиштење житарица. У њему се
данас чувају хербициди за околне воћњаке, те је, како каже Беседеш,
у трагичном стању у коме се налази објекат то једна од добрих околности,
јер се због присуства отрова у дрвену конструкцију нису увукли црви.
Стручњаци Међуопштинског завода за заштиту споменика културе предлажу
да се овај магацин претвори у "визиторски центар" с обзиром
на то да се налази на рубу Селевењске шуме, заштићеног природног
добра. Подрум магацина био би погодан за вински подрум, док би се
на етажама сместили ресторан, просторије за дневни боравак гостију
и апартмани.
Александра Исаков
