Srpska arheologija / Serbian Archaeology


"Политика", Београд


МЕЂУНАРОДНА АКТИВНОСТ НАРОДНОГ МУЗЕЈА


Успеси и рекорди

За изложбу "Од Барбизонске школе до конструктивизма" у Пушкиновом музеју у Москви продато 72 хиљаде улазница


06. 01. 2003.

Прошле године, Народни музеј у Београду вратио се на међународну сцену као гост у иностраним музејима и као домаћин неким међународним изложбама. Изложбена година почела је изложбом "Од Фаторија до Морандија", колекција Гриеко из Пинакотеке провинције Бари, а потом је Народни музеј угостио Националну галерију из Софије са изложбом Дечка Узунова, Групу "Електрографија" из Мађарске и Јеврејски историјски музеј из Беча.

Неколико својих колекција Народни музеј је представио у иностраним галеријама и музејима. Огроман успех постигла је изложба "Од Барбизонске школе до конструктивизма. Рађање модерне уметности", чији су аутори виши кустоси Народног музеја Татјана Бошњак и Драгана Ковачић, представљена у Историјском музеју града Беча где је проглашена за најуспелију изложбу током протекле године одржану у овом музеју, да би потом за ову изложбу у Државном музеју лепих уметности Александра Пушкина у Москви било продато 72 хиљаде карата! Убрзо потом јавили су се организатори из Музеја града Хага са којима се воде преговори око будућих гостовања. Са десет дела из своје колекције, четири из Збирке стране уметности и шест из збирке Галерије фресака, Народни музеј се представио на изложби "Четрнаести век на Јадрану - Паоло Венецијано и сликарство између Истока и Запада у Риминију". Тада је представљено 65 дела Паола Венецијана, при чему је значајно место дато сликарству српских средњовековних манастира.

У Националној галерији у Софији представљена је изложба "Сава Шумановић, сликар светлости" (аутор Љубица Миљковић), а дела из збирки Народног музеја, као што су "Руанска катедрала" Клода Монеа или цртежи Едгара Дегаа, представљана су на изложбама широм Европе.

Народни музеј је у протеклој години посетио Пјер Розенбер, почасни директор Лувра, са нашим стручњацима радили су Роза Дамико, директор у Националној пинакотеци у Болоњи, Марија Терезе Карачоло-Арицоли, кустос Музеја у Версају, и италијански историчар уметности Виторио Згарби.

У протеклој години почео је и рад на изради стратешког плана развоја Народног музеја, одељење за средњи век променило је име у Одељење за медиевистику, а у Галерији фресака одржани су семинари "Музеји и публика" и "Дијалог са медијима"...

Ове године ову националну институцију чекају радови на реконструкцији зграде, обезбеђивање оптималних услова за чување дела у депоу и тим поводом у Београду су боравили и представници шведске организације "Културно наслеђе без граница".

Марија Ђорђевић


"Политика", Београд




© 2002. Редакција пројекта "Српска археологија" и носиоци појединачних ауторских права.
Ниједан део овог сајта не сме се умножавати или преносити без претходне сагласности.


Hosted by uCoz