Европска конвенција о заштити археолошког наслеђа
(ревидирана)

Ла Валета, 16. 1. 1992.

ПРЕАМБУЛА
државе Чланице Европског савета и других земаља које учествују у Европској културној конвенцији, потписнице следећег:

Узимајући у обзир:

Да је циљ Европског Савета да постигне веће јединство међу својим члановима, поготово у намери да очува и оствари идеале и принципе који представљају њихово заједничко наслеђе; Европску конвенцију о култури потписану 19. децембра 1954. у Паризу, поготову чланове 1 и 5 (одатле); Конвенцију о заштити архитектонског наслеђа Европе потписану 3. октобра 1985. у Гранади; Европску конвенцију о прекршајима који се односе на културна добра потписану 23. јуна у Делфима; Препоруке парламентарног скупа који се односио на археологију и поготову препорукама 848 *(из 1978), 921 (из 1981) и 1072 (1988); Препоруку бр. Р (89) 5 која се односила на заштиту и увећање археолошког наслеђа у контексту градских и сеоских операционих планова; Присећајући се да је археолошко наслеђе неопходно за разумевање људске историје; Прихватајући да је Европско археолошко наслеђе, које пружа доказе о древној историји, озбиљно угрожено пропадањем због увећаног броја великих планова за изградњу, природних непогода, илегалних или ненаучних ископавања и недовољне јавне свести; Потврђујући да је битно да се институишу, тамо где већ не постоје, одговарајуће административне и научне мере за контролу, и да потреба да се заштити археолошко наслеђе треба да се огледа у планирању града и села и културног развоја;

Напомињући да одговорност за заштиту археолошког наслеђа не треба да се ограничи само на државу на коју се односи, већ и на све европске земље, са циљем да се смањи ризик од пропадања и да се промовише конзервација тако што ће се подстицати размена стручњака и поређење искустава; Уочавајући неопходност да се употпуне принципи који су приложени у Европској конвенцији за заштиту археолошког наслеђа потписаној 6. маја 1969, као резултат еволуције политике планирања у европским земљама,

Постигли су договор који следи;

Дефиниција археолошког наслеђа

ЧЛАН 1.

Циљ ове (ревидиране) конвенције је да очува археолошко наслеђе као извор Европске колективне свести и као средство за историјска и научна истраживања.

Са овим циљем ће се сви остаци и објекти и било какви други људски трагови из прошлих епоха сматрати деловима археолошког наслеђа:

1. Очување и проучавање које ће помоћи да се реконструише историја човечанства и њен односа са природном околином;

2. за коју су ископавања или открића и друге методе истраживања историје човечанства и одговарајуће окружење главни извори информација; и

3. која су лоцирана у било ком простору унутар надлежности чланица.

Археолошко наслеђе ће укључивати структуре, конструкције, групе грађевина, истраживана налазишта, покретне налазе, споменике других врста као и њихово окружење (контекст), биле на копну или под водом.

Идентификација наслеђа и мере заштите

ЧЛАН 2.

Свака страна преузима на себе да мерама које одговарају Држави у питању, институише правни систем за заштиту археолошког наслеђа, обезбеђујући:

1. Одржавање инвентара свог археолошког наслеђа и означавање заштићених споменика и области;

2. Стварање археолошких резервата, чак тамо где нема видљивих остатака на земљи или под водом, за заштиту материјалних доказа које би касније генерације проучавале;

3. Обавезно пријављивање надлежним стручним органима открића делова археолошког наслеђа од стране налазача и омогућавање њиховог испитивања.

ЧЛАН 3.

Да очува археолошко наслеђе и гарантује научни значај археолошког истраживачког рада, свака страна преузима на себе;

1. Да примени процедуре за ауторизацију и контролу ископавања и других археолошких активности на тај начин да:

2. Да се обезбеди да се ископавања и друге потенцијално разарајуће радове извршавају само квалификоване, специјално овлашћене особе;

3. Да првенствено услови, када је то предвиђено локалним законом државе, коришћење детектора за метал и било које друге опреме за детекцију, или процедуру за археолошко коришћење.

ЧЛАН 4.

Свака страна преузима на себе примену мера за физичку заштиту археолошког наслеђа, осигуравајући да, како околности налажу:

1 Успостављање археолошких резервата откупом или другим одговарајућим средствима од стране обласних јавних органа;

2. конзервацију и очување археолошког наслеђа, по могућству in situ;

3. Одговарајућа места за чување археолошких предмета који су измештени са налазишта.

Интегрисана конзервација археолошког наслеђа

ЧЛАН 5.

Свака страна потписује:

1. Да тежи да помири и комбинује оправдане захтеве археологије и планова за развој тако што ће осигурати да археолози учествују:

2. Да осигура редовне консултације археолога са градским и регионалним планерима да би дозволили:

3. Да се обезбеди оцена утицаја околине и да се укључи у укупно разматрање археолошких налазишта и њиховог окружења;

4. Да обезбеди да се делови археолошког наслеђа, нађени током грађевинских радова, конзервирају in situ где је могуће;

5. Да отварањем археолошких налазишта јавности, поготово грађевинским прилагођавањем неопходним за примање великог броја посетиоца, обезбеди да се археолошки и научни карактер таквих налазишта и њихове околине не угрози.

Финансирање археолошких истраживања и конзервације

ЧЛАН 6.

Свака страна преузима на себе:

1. Да организује јавну финансијску потпору националних, регионалних и локалних власти сразмерно њиховој компетенцији за археолошка истраживања;

2. Да се увећају материјални извори за заштитна ископавања:

а) предузимањем мера да се обезбеде средства у већим јавним или приватним развојним плановима за покривање, по потреби из јавних или приватних сектора, као припадајућих, свих трошкова свих неопходних археолошких радова;

б) обезбеђивањем средстава у буџету за ове подухвате као и за проучавања изнуђена окружењем и регионално планираним предострожностима, за прелиминарна археолошка проучавања и проспекцију, за научне извештаје као и за потпуне публикације и објављивање налаза.

Сакупљање и дистрибуција археолошких информација

ЧЛАН 7.

Да би се олакшало проучавање и ширење сазнања о археолошким открићима, свака страна преузима на себе:

1. Да направи или унапреди надзор, пописе и мапе археолошких налазишта унутар своје надлежности;

2. Да предузме све практичне мере да обезбеди снимање, остале пратеће археолошке операције, објављивог научног извештаја пре неопходне свеобухватне публикације специјализованих студија.

ЧЛАН 8.

Свака страна преузима на себе;

1. Да олакша националну и интернационалну размену делова археолошког наслеђа за професионалне научне сврхе, док истовремено предузима одговарајуће кораке да осигура да такво кружење ни на који начин не ствара предубеђења о културној и научној вредности тих делова;

2. Да унапређује сакупљање информација о археолошким истраживањима и ископавањима у току и да допринесе организацији интернационалних истраживачких програма.

Унапређивање јавног мњења

ЧЛАН 9.

Свака страна преузима на себе:

Да спроведе образовне акције да би се пробудила и развила свест у јавном мњењу о вредности археолошког наслеђа за разумевање прошлости и о претњама том наслеђу ;

Да спроведе јавну доступност битним деловима археолошког наслеђа, поготову налазиштима, и да подржи јавно излагање одговарајућег избора археолошких предмета.

Спречавање илегалног кружења делова археолошког наслеђа

ЧЛАН 10.

Свака страна преузима на себе:

1. Да организује одговарајуће јавне органе и научне институције да сакупљају податке о установљеним илегалним ископавањима;

2. Да информише надлежне органе у држави порекла, потписнику ове конвенције, о сваком предмету за који се сумња да потиче са илегалног ископавања или незаконито са званичних ископавања, и да о томе пружи неопходне податке;

3. Да предузме неопходне кораке и обезбеди да музеји и сличне установе, чији су начела прибављања (археолошких предмета) под државном контролом, не приме предмете археолошког наслеђа за које се сумња да долазе са неконтролисаних налазишта или илегалних ископавања или незаконито са званичних ископавања;

4. Што се тиче музеја и сличних установа на територији потписника, чија правила прибављања археолошких предмета нису под државном контролом:

5. Да ограничи, колико је то могуће, образовањем, информацијама, упорношћу и сарадњом, размену предмета археолошког наслеђа задобијених из неконтролисаних налазишта или илегално са званичних налазишта.

ЧЛАН 11.

Ништа у овој (ревидираној) Конвенције не треба да утиче на постојеће или будуће билатералне или мултилатералне споразуме између чланица о илегалном кружењу делова археолошког наслеђа или њиховог враћања правим власницима.

Узајамна техничка и научна помоћ

ЧЛАН 12.

Стране потписују:

1. да пруже узајамну техничку и научну помоћ кроз сакупљање искустава и размену стручњака за питања археолошког наслеђа;

2. Да подстакну одговарајућим националним законима или интернационалним споразумима који их повезују, размену стручњака за презентацију археолошког наслеђа, укључујући оне одговорне за даље усавршавање.

Контрола примене (ревидиране) конвенције

ЧЛАН 13.

За потребе ове (ревидиране) конвенције, комисија стручњака, коју је поставио Комитет министара Савета Европе у складу са чаном 17. статута Савета Европе, надгледаће примену (ревидиране) конвенције и примену принципа отелотворених у (ревидираној) конвенцији и то поготово:

1. Извештавати периодично Комитет министара Савета Европе о стању мера за заштиту археолошког наслеђа у земљама чланицама према (ревидираној) конвенцији и о примени принципа отелотворених у (ревидираној) конвенцији;

2. Предложити мере Комитету министара Савета Европе за примену услова (ревидиране) конвенције, укључујући мултилатералне активности, ревизије или амандмане (ревидиране) конвенције и информисање јавног мњења о њеној сврси;

3. Направити препоруке Комитету министара Савета Европе о позиву државама које нису чланице Савета Европе да се придруже (ревидираној) конвенцији.

Завршне одредбе

ЧЛАН 14.

Ова (ревизија) конвенције ће бити отворена за потписивање земљама које су чланице Савета Европе и другим државама члановима Европске културне конвенције.

Она је подложна ратификацији, прихватању или одобравању. Инструменти ратификације, прихватања или одобравања предаваће се генералном секретару Савета Европе.

Ни једна држава потписница Европске конвенције о заштити археолошког наслеђа, потписаној 6. маја 1969. у Лондону, не може да преда свој инструмент ратификације, прихватања или одобравања, уколико је већ оповргла споменуту конвенцију или је оповргава истовремено.

Ова (ревидирана) конвенција ће ступити на снагу 6 месеци након датума када 4 државе, укључујући најмање 3 земље чланице Савета Европе, изразе своју сагласност да буду обавезане (ревидираном) конвенцијом у складу са условима претходних параграфа.

Када год, у примени претходна два параграфа, оповргавање конвенције од 6. маја 1969 не би постало ефективно уједно са ступањем на снагу ове ревидиране конвенције, једна земља потписница може, када депоситинг његовог инструмента ратификације, прихватања или одобравања, налаже да ће он наставити да примењује конвенцију од 6. маја 1969 док не ступи на снагу ова (ревидирана) Конвенција.

Поштујући неке земље потписнице које накнадно изразе прихватање да буду њоме обавезане (ревидирана) конвенција ће ступити на снагу 6 месеци након дана подношења инструмента ратификације, прихватања или одобравања.

ЧЛАН 15.

Након ступања на снагу ове (ревизије) конвенције, Комитет министара Савета Европе може позвати било коју другу земљу која није чланица Савета ни Европске Економске Заједнице, да приступи овој (ревидираној) конвенцији путем одлуке коју је донела већина по члану 20. де статута Савета Европе и путем једногласне одлуке представника земаља потписница које имају право да присуствују седници Комитета.

Поштујући државе које тек треба да приступе, или желе да приступе, Европској Економској Заједници, (ревидирана) конвенција ће ступити на снагу 6 месеци након датума предавања инструмента приступања са генералним секретаром Савета Европе.

ЧЛАН 16.

Свака држава може, за време потписивања или док предаје свој инструмент ратификације, прихватања или приступања, да означи територију или територије на коју се (ревидирана) конвенције односи.

Свака држава може било ког каснијег датума, декларацијом упућеном генералном секретару Савета Европе, да продужи пријаву ове (ревидиране) конвенције на ма којој другој територији наведеној у декларацији. Што се тиче такве територије (ревидирана) конвенција ће ступити на снагу 6 месеци након дана када генерални секретар прими ту декларацију.

Било која декларација направљена под 2 претходна параграфа може, што се тиче било које територије наведене у таквој декларацији, буде повучена једном нотификацијом послатом генералном секретару. Повлачење ће ступити на снагу 6 месеци након датума када је генерални секретар примио ту нотификацију.

ЧЛАН 17.

Свака страна може у било које време да оповргне ову (ревидирану) конвенцију путем нотификације послате на адресу генералног секретара Савета Европе.

Такво оповргавање ће ступити на снагу 6 месеци од датума примања нотификације од стране генералног секретара.

ЧЛАН 18.

Генерални секретар Савета Европе ће обавестити земље чланице Савета Европе, друге земље потписнице Европске културне конвенције и било коју државу или Европску економску заједницу, која је приступила или је позвана да приступи овој ревидираној конвенцији о: 1. Било ком потпису; 2. Предаји ма ког инструмента ратификације, прихватања или одобравања или приступања; 3. Било који датум ступања на снагу ове (ревидиране) конвенције у складу са члановима 14, 15 и 16; 4. Ма који други чин, нотификацију или комуникацију која се односи на ову (ревидирану) конвенцију.

У присуству долепотписаног, који је правилно овлашћен за то, потписана је ова (ревидирана) конвенција.

Учињено у Ла Валети, 16. јануара 1992, на енглеском и француском, оба текста једнако аутентична, у једном примерку који ће бити предат у архиве Савета Европе. Генерални секретар Савета Европе ће пренети оверене копије свакој држави чланици Савета Европе, другим државама учесницама Европске културне конвенције, и било којој земљи изван Европске Економске Заједнице, позваној да приступи овој (ревидираној) конвенцији.