Европско
археолошко наслеђе

На подручју деловања Српског археолошког друштва постоји више светских епонимних налазишта као што су Лепенски Вир, Старчево, Винча, итд.

Ту су и престона места Сирмијум, Наис, Београд. Та налазишта смо ми баштинили стицајем околности. Зато их не смемо препустити нестајању својим немаром, или затварањем очију пред уништавањем због наводно виших интереса неких инвестиција, или пред свакодневном пљачком археолошких налазишта и заташканих крађа по музејима. Наша је дужност да их учинимо доступним свима, пре свега другим сунаследницима тих култура, а онда и свом човечанству. Старчевачка култура, без обзира на начин настанка, темељ је европске културе. Сирмијум није био наша престоница, већ једна од престоница Римског царства. То археолошко наслеђе треба да сачувамо за будуће нараштаје.

Међутим, данашње стање тих налазишта није задовољавајуће, а у неким случајевима је катастрофално, цивилизацијски скандал. За омогућавање новог вандализма одговорни су и неспособни или корумпирани појединци на различитим одлучујућим местима у култури, науци, правосуђу. Појам “вандализам” је уведен по дотле нечувеном уништавању културних добара што су га спровели германски Вандали; за њима не заостају бољшевици, маоисти, талибани, подстакнути идеолошким убеђењима, мада је основни мотив пљачка и колекционарска страст. Зар наше доба треба да буде упамћено по највећем уништавању археолошког наслеђа у мирнодопским условима?

Зато ће овде бити приказано најважније археолошко наслеђе којим још увек располажемо – о чему је реч, стање истражености, угроженост, предузете мере заштите, предстојећа и могућа истраживања. Постоји нада да ће међународна јавност, пре свега европска, извршити притисак да се прво то најважније заједничко археолошко наслеђе спасе.