Srpska arheologija / Serbian Archaeology

Стручна питања

Као што је познато, Србија нема Археолошки музеј, за разлику од вероватно свих европских земаља. Улогу Археолошког музеја има Народни музеј, али он је од почетка био оно што данас зовемо општа национална музејска установа. Његова делатност, од издвајања Етнографског музеја и Галерије савремене уметности, свела се на чудну испреплетаност историје уметности и археологије. Тако неки археолошки предмет, уколико је уметнички обликован, може бити изузет из компетенције археолошке струке и препуштен у надлежност историје уметности, што значи да његов археолошки контекст бива уништен. Сличан однос према археолошкој грађи имају историјска па и етнолошка одељења многих музеја. Ово “неархеолошко туторство” над археолошком струком, нарочито тешке последице оставља у служби заштите непокретног археолошког наслеђа. Наиме, у служби састављеној од завода за заштиту споменика културе, већ деценијама одлучујућу реч о непокретним археолошким добрима имају архитекти, уз историчаре уметности, док се археолошки приступ по правилу не уважава.

Дакле, највећа пажња у овој рубрици биће посвећена правилном устројству археолошке делатности и унапређивању заштите археолошког наслеђа. Наравно, ту ће бити разматрана и различита друга стручна питања, као што су методологија, документација, школовање и слично. Посебна пажња биће посвећена несретним законским решењима која олакшавају уништавање археолошког наслеђа.







© 2002. Редакција пројекта "Српска археологија" и носиоци појединачних ауторских права.
Ниједан део овог сајта не сме се умножавати или преносити без претходне сагласности.


Hosted by uCoz