Драгица Премовић-Алексић
Музеј "Рас", Нови Пазар

Извештај о археолошком истраживању локалитета Кобиљка код Сјенице у 2002. години

Током јула месеца 2002. године настављена су археолошка истраживања средњовековне некрополе под хумкама на локалитету Кобиљка. Претходних година ту је истражено шест хумки као и простор између две хумке.^[1] Планирано је да се у овогодишњој кампањи истражи једна већа и једна мања хумка, а и да се финално очисти основа Хумке VI истраживане 2001. године и основа у простору између Хумки I и IV.^[2]

Хумка VII је једна од већих и лоцирана источно од Хумке VI, односно на падини ближе путу Сјеница – Буђево. За истраживање је омеђена површина пречника 8 м, међутим након истраживања констатовано је да хумка има пречник 6 и висину 0.95 метара.

На релативно заравњеној површини на којој су, посебно на источном делу, видљиви остаци горења који се манифестују траговима гари, местимично пепела и стврднуте, скоро запечене земље, формирана је хумка. Цела хумка је формирана од доста ситног – дробљеног камена помешаног са мањом количином земље. Над овим слојем у јужној половини хумке, ниже на падини, налазио се и слој крупнијег камена, док је у северној половини хумке над плаштом био дебљи слој чисте земље која је ту доспела спирањем са падине.

Чишћењем основе хумке запажено је да њу чини стена која се на простору источне половине хумке круни и претвара у ситан камен који је помешан са црвенкастом земљом. У западној половини основу чине врхови стена између којих је, такође, црвенкаста земља.

Кроз цео насип хумке, посебно у горњем слоју и на основи, налажени су комади угљенисаног дрвета, међу којима је било и комада знатне величине. Поред угљенисаног дрвета налажен је и бројан археолошки и остеолошки материјал. Важно је напоменути да у овој хумци нису налажене гореле животињске кости, којих је у знатном броју било у раније истраживаним хумкама, посебно у Хумци I.

Међу костима су, опет, најбројније вилице или појединачни зуби овце или козе, а могле би да се издвоје и две фрагментоване лобање мањег глодара.

Међу археолошким материјалом најбројнији су фрагменти керамике који су, углавном, рађени на спором витлу, од земље помешане са ситнијим зрнима песка, зидова различите дебљине и мрке боје печења. Било је и фрагмената сиве керамике, грубље фактуре. Највећи број фрагмената припада лонцима различите величине и без икаквог украса, али има и оних на којима је орнамент изведен радлом или имају урезану таласну линију на горњем делу трбуха. На једном фрагменту је аплицирана пластична трака са урезима која је обликована у виду потковице. Ободи су косо разгрнути и заобљени или косо засечени. Нађено је и неколико фрагмената керамике, доста грубе фактуре, рађених ручно који припадају црепуљи. Са површине хумке потиче и неколико рецентних, доста уситњених фрагмената црвено печене, на витлу рађене керамике, добре фактуре и глеђосане жућкастом глеђи са спољашње стране.

Од покретног археолошког материјала у југоисточном сегменту нађена је једна гвоздена стрелица листоликог облика са округлим тулцем за насађивање, дужине 8 цм и део механизма за затварање врата, дужине 10,5 центиметара.

У овогодишњој кампањи истражена је и једна мања хумка, означена као Хумка VIII. Она је лоцирана северно од Хумке IV, од које је, по оси север-југ, удаљена 6,50 метара. Хумка VIII има пречник око 4,50 и висину 0,50 метара и формирана је од крупног камена помешаног са мрком земљом. У плашту су само спорадично налажени комадићи угљенисаног дрвета, а од археолошког материјала само неколико фрагмената керамике и то у југоисточном сегменту, у основи хумке.

Како је већ напред речено, детаљно је очишћена основа Хумке VI која је истраживана претходне године. Очишћени су сви џепови у стенама, а скинут је и један слој гари у југозападном сегменту, на месту где је била већа ломача или могуће ритуални објекат који је изгорео. Чишћењем ове површине само је потврђено да се ради о правоугаоној површини која је интензивно горела и у чијој основи се налази једна већа животињска кост која није горела. Горела површина је јако компактна и није уклоњена већ је само покривена тањим слојем земље.

На осталој површини која чини основу Хумке VI свуда се наилазило на комадиће угљенисаног дрвета, спорадично црвено горелу земљу и знатну количину фрагмената керамике и животињских костију. Археолошки материјал је био најбројнији на простору поред ободног профила на источној страни, где је и прошле године нађена највећа количина археолошког материјала. Ту је откопна површина незнатно проширена (2 х 1 м) јер су се фрагменти керамике видели у профилу. Међутим, у проширењу је нађена незнатна количина фрагмената керамике и животињских костију који су припојени материјалу из основе хумке. У основу Хумке VI нађен је мањи камени врх од бруса и једна кост која би могла да буде од прста људске шаке или стопала.

Истраживањем локалитета Кобиљка у 2000. години обухваћен је простор између Хумки I и IV. Тадашњим радовима се дошло до основе културног хоризонта и намере да се наредним истраживањима откопна површина прошири у правцу севера.^[3] Међутим, овогодишњим радовима је само скинута основа културног хоризонта чиме се дошло до здравице. Најпре је скинут контролни профил правца север-југ, који је откопну површину делио на источну и западну. Поред знатног броја фрагмената керамике, у профилу је нађен један цео пљоснати керамички пршљенак и један фрагментовани, такође пљоснати али много тањи пршљенак. Основу културног хоризонта чинила је мрка, скоро црна земља помешана са знатном количином уситњених комада угљенисаног дрвета и грудвица црвено гореле земље, посебно поред северног профила. Скидањем овог слоја дошло се до мрке земље која лежи директно над здравицом коју чини црвенкаста глиновита земља и веће или мање стене. Налази археолошког материјала, првенствено фрагменти керамике, откривени су у знатном броју у слоју основе културног хоризонта, док су у слоју над здравицом много ређи. Нађена је и једна већа гвоздена алка, пречника 5 центиметара и једна кост од прста људске шаке или стопала.

Локалитет ВЛАШКИ ГРОБ

Западно од локалитета Кобиљка налази се падина која носи назив Влашки гроб. По целој падини се налазе хумке чији број је могуће и троцифрен. Највећи број хумки је пречника око 4 до 6 метара и висине до 0.50 метара. На једној од ових хумки, ближе путу и негде на средини падине, отворена је мања сонда.

На хумци пречника око 6 м, на њеној источној страни отворена је сонда 3 х 1 м, оријентисана дужом страном у правцу исток-запад. Након скидања травног покривача дошло се до каменог плашта ког чини крупнији камен помешан са светло мрком земљом. На дубини од око 45 до 50 цм, мерено у односу на централни део хумке, уочена је зона са већом количином комадића угљенисаног дрвета, а на дубини од 70 цм појавила се здравица. У сонди је нађен само један атипичан фрагмент керамике.

На западној страни падине Влашки гроб, на самом превоју налази се скупина од десетак хумки пречника од 3 до 5 и висине око 0.30 метара. На једној од њих је, по средини прокопан ров правца север-југ, ширине 1 метар. Констатовано је да је и ова хумка формирана слично онима на локалитету Кобиљка, тј. да има плашт од камена различите величине помешаног са земљом. Осим мање количине уситњеног угљенисаног дрвета, других налаза није било.

На простор са овом скупином хумки, даље према западу, наставља се долина звана Аптовина. У долини се налазе остаци цркве чији се зидови виде на површини у виду једног реда камена. Црква је оријентисана у правцу И-З, унутрашњих димензија 8 х 3.50 метара, са улазом на западној страни. На источној страни се налази апсида која је највероватније била правоугаона. Остаци цркве су обрасли ситним жбуњем, посебно северна страна. Западно од цркве је кршевит терен на ком се налази и једна већа заравњена стена. По казивању мештана са те стене су се свештеници обраћали народу.

Постојање цркве у близини хумки упућује на закључак да је цео потес, од локалитета Аптовина до локалитета Кобиљка коришћен као култно место кроз дуг временски период који ће бити подробно дефинисан само даљим истраживањем.

Напомене

1 Д. Премовић-Алексић, Археолошко истраживање локалитета Кобиљка код Сјенице;види извештаје у Новопазарским зборницима: 21/1997, 279-280; 22/1998, 305-306; 23/1999, 353-355; 24/2000, 317-321; 25/2001, 389-392.

2 Средства за овогодишња истраживања добијена су од стране Министарства културе Србије и СО Нови Пазар. Руководилац истраживања била је Драгица Премовић-Алексић, музејски саветник у Музеју «Рас» у Новом Пазару док су чланови екипе били студенти археологије Владан Видосављевић и Јелена Премовић.

3 Д. Премовић-Алексић, Истраживање локалитета Кобиљка код Сјенице у 2000. години, Новопазарски зборник 24/2000, 323-325.