Ђорђе Ћапин
Радмила Ћапин

Извјештај о заштитном археолошком ископавању Цркве светог Саве на Савини, Херцег-Нови

Јавна установа Завичајни музеј и Умјетничка галерија «Јосип-Бепо Бенковић» Херцег-Нови (www.rastko.org.yu/rastko-bo/muzej), на захтјев Српске православне црквене општине Стари град – Херцег-Нови и на основу дозволе Републичког завода за заштиту споменика културе Цетиње (РЗЗСК бр. 02-279/2 и 02-433/2), спровела је у периоду 01. 07. – 31. 08. 2002. године заштитно археолошко ископавање парохијске цркве Св. Саве на Савини.

Руководилац стручне екипе је Радмила Ћапин, дипл. археолог, кустос Завичајног музеја. Екипу су чинили: Ђорђе Ћапин, дипл. археолог, директор Јавне установе, Горан Скробановић, сликар-рестауратор и Александар Вукасовић, виши конз. техничар. Стручни консултант је био проф. др Ђорђе Јанковић. Ангажован је један радник – Миленко Бојанић, тутор цркве Св. Саве на Савини и Божо Станић, повремено ангажован на прању керамике. Првобитни план о трајању ископавања од 30 дана са бројнијом екипом, морао је бити промијењен због ангажовања студената археологије планираних за ову кампању на другим теренима. О ископавању је обавијештен Регионални завод за заштиту споменика културе из Котора, који ће прописати услове за обнову цркве.

Средства у износу 1.500 € обезбиједила је СПЦО Стари град, а остатак средстава у износу од 1.000 € је обезбијеђен из сопствених прихода Јавне установе и треба да буде рефундиран из буџета СО Херцег-Нови. Укупни трошкови ископавања (без израде документације) износили су 2.500 €.

Црква је једнобродна са полукружном апсидом, звоником на преслицу са једним окном и дозиданом припратом коју носи осам четвртастих зиданих стубова. По предању, црква Св. Саве је старија од манастира Савина, првобитно је била посвећена Св. Сави Освећеном (Јерусалимском), а освештао је Св. Сава, први архиепископ српски. По архитектури, везивала се за XV вијек, а за припрату се поуздано знало да је призидана у XIX вијеку. Обновљена је послије земљотреса 1979. године, када је наново постављен под од камених плоча у припрати, без дубљег ископа. Прије почетка ископавања отворено је неколико конзерваторских и архитектонских сонди на унутрашњим и спољним зидовима објекта. Тада нису пронађени трагови живописа, јер је приликом обнове сав зидни малтер обијен.

Локалитет је подијељен на три сектора: Сектор I – брод и олтарски простор; Сектор II – припрата и Сектор III – порта. Сектор I је истражен у цјелини, у сектору II је истражен југоисточни сегмент (четвртина површине припрате), а у сектору III је урађена једна сонда са спољне стране апсиде (од апсиде до оградног зида порте) и једна мања сонда на споју брода и припрате са јужне стране. На локалитету је укупно истражено 14 скелетних гробова.

Сектор I

Брод и олтарски простор цркве су подијељени на четири сегмента: 1 – јужна половина брода, 2 – сјеверна половина брода, 3 – сјеверна половина олтара и 4 – јужна половина олтара и ископи су рађени тим редом. Констатоване су три стопе иконостаса, једна изнад друге, са жљебовима за углављивање дрвених носећих стубова, с тим што су на најмлађој стопи, која се везује за XVIII вијек и постојећи под, пронађени жљебови за два иконостаса. Најстарији иконостас је био постављен источно од садашњег.

Утврђено је да је првобитна архитектура била разуђенија: испод нивоа савременог пода пронађене су стопе пиластара који су носили иконостас и стопе пиластара који су носили попречни лук, идентично архитектури и величини травеја мале цркве манастира Савина, с тим што се не искључује могућност да су пиластри у најстаријој фази носили куполу.

Испод постојећег пода откривени су трагови камених плоча старијег пода цркве.

У броду цркве, од најнижег степеника до часне трпезе пронађена је конструкција коју чине двије паралелне гробнице, на које се наставља крипта. Конструкција је зидана од необрађеног камена са малтером од црвене земље и креча. Оса конструкције не прати осу цркве и помјерена је за неколико степени јужно у односу на цркву, што говори да конструкција и садашњи зидови објекта нису истовремени. Близу сјеверног зида испод пиластара откривен је дио зида старијег објекта који прати осу конструкције.

У јужној гробници, која је накнадно отварана и поново затворена, што се види по разлици у малтеру, констатована је сахрана једног црквеног великодостојника (фрагменти одежде). Гробница је опљачкана у XVIII вијеку, када је код главе стављен млетачки новчић (DALMA ET ALBAN), преко фрагмената малтера који су упадали у гробницу приликом отварања. По поремећеним ребрима и кичменим пршљеновима може се закључити да је покојнику са груди скинуто неко одличје.

У сјеверној гробници, која није накнадно отварана са горње стране, али је проваљена из крипте, пронађене су само три људске кости.

Крипта има отвор са горње стране, и она је такође накнадно отварана. У њој је пронађен шут, керамика и млетачки новчић XVIII вијека.

Иза часне трпезе код темеља пронађен је поремећени гроб без прилога.

Налази фрагмената керамике и стакла хронолошки припадају времену од IV до XVIII вијека. Доминира материјал IV-VI вијека и из периода најобимније обнове цркве – прва половина XVIII вијека.

Констатовано је да је црква подигнута на стијени. Зидана је од домаћег притесаног камена. Темељи су везивани црвеном иловачом помијешаном са кречом, а зидови кречним малтером. У XVIII вијеку су срушени пиластри који су носили иконостас, док су пиластри у броду срушени раније. Неколико малих фрагмената зидног малтера са потезима црвеном бојом потврђују постојање живописа, као и остатци зидног малтера in situ испод нивоа пода.

Довратници старијег објекта су искоришћени за степенице којим се силази у цркву.

Сектор II

У припрати цркве је отворена југоисточна четвртина, ради сагледавања темеља и првобитног портала. Између зида цркве и дозиданог пижула нађен је аустријски новчић (крајцара), што потврђује дозиђивање припрате у првој половини XIX вијека. Припрата је зидана од опеке. Истражена су четири гроба. Гробне конструкције су од необрађених камених плоча. У два гроба су констатоване двојне сахране без прилога. У једном је (млађа сахрана) у предјелу ребара нађена оловна кугла из ватреног оружја. Трећи гроб, који лежи у оси јужног зида цркве је испражњен и поремећен зидањем темеља пижула. Испод стопе стуба припрате нађен је двојни дјечји гроб са млетачким новчићем и украсом за косу од танке бронзане жице. У ископу изван гробова нађено је нешто покретног материјала IV-XVIII вијека.

Сектор III

У сонди са спољне стране апсиде је пронађен један двојни гроб са конструкцијом од необрађених плоча (млађа сахрана из XIX в.) и велика костурница. Откривен је стари оградни зид порте и темељ апсиде.

У ископу са помијешаним материјалом разних периода преовлађује керамика и грађевинска керамика IV-VI вијека. Гробови и темељ апсиде леже на непоремећеном културном слоју IV-VI в.

Са јужне стране, на споју брода и припрате отворена је мања сонда у којој је констатован један гроб са пет покојника, конструисан од накнадно употребљених излизаних подних плоча.

Закључак

Црква Св. Саве је изграђена на касноантичком-рановизантијском арх. локалитету (меморија?). Садашњи објекат је средњовјековни, са неколико рушења, обнова и доградњи (XV, XVIII, XIX в.) Основа мале цркве Успења Богородице манастира Савина је идентична са једном архитектонском фазом цркве Св. Саве. У савременом зиду порте је пронађено више комада камена са остацима малтера и дјелова камене пластике (профилисане греде, праг). Предвиђено обијање малтера са спољних зидова објекта може дати нове податке о грађевинским фазама и евентуалном презиђивању апсиде.