Радивоје Арсић, археолог, руководилац истраживања

Археолошко ископавање локалитета Црквина - село Ровни код Ваљева

2002

У периоду од 20. јула до 7. августа 2002. године Завод за заштиту споменика културе Ваљево, извршио је археолошка истраживања локалитета Црквина - село Ровни. Овај локалитет налази се на 17 км западно од Ваљева поред новог будућег пута ка Бајиној Башти. Смештен је у брдско-планинском пределу на заравњеном брегу надморске висине око 550 м. Према причама мештана на овом месту се некада налазила средњовековна црква, а место је табуисано због честих удара громова, па се са тог места већ дуговремена коси само трава.

Финансијска средства за археолошка истраживања обезбедила је Скупштина општине Ваљево.

Истражена је површина од укупно 300 метара квадратних. Већ на почетку било је јасно да се испод земље налазе остаци неке античке грађевине, а не средњовековне цркве. Ископавањима су откривени камени темељи правоугаоне зграде (димензија 12 х 24) м са тремом, и мањим унутрашњим двориштем. Унутрашњост зграде је јако лоше сачувана, вероватно је оштећена орањем, јер на овом месту земљиште јако плитко. Само на појединим местима откривен је под поплочан већим облуцима. Занимљиво је да у околини нису регистровани остаци других зграда од чврстог материјала, а судећи по налазима новца зграда је била јако кратко у употреби пре него што је настрадала у пожару, вероватно у нападу Маркомана и Квада након 254. године.

Према дубини и конструкцији темеља зидови су били бондручни, а кров вероватно на четири воде. Овакве грађевине се углавном називају вилама рустикама, међутим овде је било јако мало налаза који би могли да потврде економски карактер овог места. Територија око планине Медведник представљала је рудоносну област. Досада је у околини овог локалитета регистровано више античких утврђења и рудника, а ваљевском крају ово је друга грађевина овог типа у целости истражена, Прву је истраживао археолог Жељко Јеж 1989. године се налази у селу Бабина Лука.

Испод једне од просторија откривена је већа концентрација керамике из позног бронзаног доба и једно укопано веће ватриште. Сва грнчарија је била концентрисана на уском простору пречника око 4 м , а на том месту ископавани седимент је био најдебљи. Оваква ситуација упућује да се пре подизања римске грађевине на овом месту вероватно налазио тумул из позног бронзаног доба.

Учесници истраживања: студенти апсолвенти археологије - Милан Веселиновић (Ваљево), Ана Живановић (Јагодина), Владимир Пецикоза (Ваљево), Даниел Јелић (Добрић, Шабац) и Радивоје Арсић, археолог, руководилац истраживања.