03. 12. 2002.
Када је далеке 1931. године Народни музеј откупио 106 археолошких
предмета од Дезидара Голдгбизерга, мало ко је наслућивао да ће проћи
чак седам деценија док се не одгонетне шта представља једна мала,
скоро савршено округла, глинена плочица. Заведена је под инвентарским
бројем 3053, а у мају ове године дешифровала је физичар Љерка Опра.
Сиво-окер-наранџаста плочица, пречника 12-ак сантиметара и са 45
перфорација на ободу, заправо је соларно-лунарни календар из средњег
бронзаног доба, припада латинској култури из панчевачко-омољичке
фазе, 1700. године пре нове ере.
Имајући за кључ решавања ове тајне само логичко размишљање, Љерка
Опра је утврдила да је на календару биолошка година усклађена са
привидним кретањем Сунца и да је, без икакве сумње, настао на нашим
просторима. Пронађен је у насељу уништеном изградњом циглане, у
Најеву код Панчева, на месту данашњег бувљака.
- На плочици је бројкама 5, 7 и 13 представљен однос Земље, Сунца
и Месеца, а од 13 годишњих месеци један је имао 30 дана, пет месеци
по 29 дана, три месеца 28 дана, три месеца 27 дана и један месец
25 дана, што укупно чини 365 дана -објаснила је Љерка Опра на јучерашњој
конференцији за штампу у Југословенском бибилиографском информацијском
институту. - Елементе календара налазимо у нашим народним обичајима,
попут просипања воде на Велики четвртак у Хомољу, народној поезији,
на пластици војвођанских кућа.
Име Сунчев колут календару је дао академик Гарашанин пре више од
пола века, када је са екипом стручњака испитивао налазиште код Најева
и предмете пронађене на тој локацији, а малобројни зналци тврде
да је плочица савршено шифрована.
С. Андрић
