|
ПРОШЛОСТ ИЗРАЊА НА ВИДЕЛО
Стари град на Венчацу
Може се претпоставити да је то утврђење из касног римског периода
23. 12. 2002.
Аранђеловац, децембра
Стручњаци Народног музеја из Београда и аранђеловачког Музеја рекогносцирали
су локалитет "Градина" - "Мали Венчац" у селу
Брезовцу код Аранђеловца. Отворене су четири сонде које су пружиле
занимљива открића археолошким стручњацима.
- С обзиром на кратко време истраживања и тешке услове на терену,
покретан археолошки материјал је веома занимљив - каже за "Политику"
Олга Старчевић, кустос-археолог. - Лепи су фрагменти керамичких
посуда (у неким случајевима ради се о глеђосаној, као и орнаментисаној
керамици, на којој преовлађује мотив урезане криве или валовите
линије), као и фрагменти два коштана орнаментисана чешља, фрагмент
обода стаклене посуде, маказе, рударска гвоздена мотика и фрагмент
металног тањира. У свим сондама је констатована већа концентрација
животињских костију - објашњава Олга Старчевић.
На основу првих резултата археолошких рекогносцирања долази се
до сазнања о каквом је открићу реч.
- Може се закључити да се ради о утврђењу из касног римског периода,
између ИВ и ВИ века, са индицијама да је оно живело и у средњем
веку - прича наша саговорница.
 |
|
"Градина"
- "Мали Венчац"
|
- Имајући у виду конфигурацију терена и покретан културни инвентар
(међу којим је и случајан налаз типичне римске троперне стрелице),
може се претпоставити да се ради о римском утврђеном граду који
је бранио Рудник. Вероватно је на околном простору било и неколико
вила које су опслуживале град. У прилог томе говори и чињеница да
су на локалитету "Зечка" у селу Бањи археолози Народног
музеја из Београда и Музеја у Аранђеловцу 1994. године констатовали
остатке грађевине (зидове) из IV века, који би могли представљати
трагове такве једне виле - истиче Старчевић.
Намеће се и питање: колико су заштићени ови заиста вредни археолошки
локалитети, а Олга Старчевић одговара:
- На овом подручју су евидентирани локалитети који покривају широк
хронолошки распон, од касне римске културе до средњовековне Србије.
То указује на значај поменутог простора не само за археолошку науку
већ и за националну културну баштину уопште.
- На Венчацу ради неколико приватних каменолома, а ДП "Венчац"
планира отварање новог на око 300 метара од локалитета "Градина"
и намеће се хитна потреба да се предузму све мере заштите, да не
би дошло до девастирања остатака ове фортификације. Надлежне установе
морају дефинисати зону заштите, која би се изузела из експлоатације
камена - додаје Старчевић. - Треба предузети и заштитна ископавања
да би се констатовале границе локалитета, као и конзерваторски радови.
Ваља покренути и процедуру којом би утврђење на "Градини"
добило статус непокретног културног добра - на крају разговора закључује
Олга Старчевић.
Бора Његован
(Фото Д. Милисављевић)
|
