Овогодишња археолошка кампања на досад најцеловитијем истраживању
Петроварадинске тврђаве је окончана. У односу на планиране радове,
у последњој двогодишњој етапи урађено је више од половине посла.
Стручњаци Градског музеја Новог Сада, са познатим археологом Радованом
Бунарџићем на челу, са нестрпљењем очекују пролеће, када ће највероватније
у марту радови бити настављени.
Према речима Бунарџића, биланс овогодишње археолошке кампање је
око 13 хиљада откривених предмета, који су теренски обрађени, а
од сада ће се њима позабавити стручњаци из службе заштите Градског
музеја. Јер, велики део њих ваља додатно обрадити и припремити за
велику изложбу "Петроварадинска тврђава у прошлости" која
се за средину априла следеће године припрема у великој сали Градског
музеја, смештеног баш на тврђави.
Станиште из каменог доба
Када се своди биланс обављеног посла истраживача за ову годину,
још су многи детаљи, па и импозантан број нађених предмета, у сенци
открића које је буквално променило размишљање о историји, не само
овог поднебља.
- Знали смо да је реч о вишеслојној насеобини под бедемима Петроварадинске
тврђаве, а да су и пре изградње тврђаве крајем 17. и почетком 18.
века велико камено узвишење на десној обали Дунава насељавали и
раније многи народи, углавном због војних циљева. Огромна камена
стена у виду окуке условила је и ток Дунава и одувек била доминантна
кота над овим простором, погодна за надзор над равницом. Међутим,
нико није очекивао да ћемо наићи на остатке аутентичног палеолитског
станишта. Истраживања су показала да је реч о станишту из периода
каменог доба када је човек већ напуштао пећине као своја једина
уточишта и остварен битан напредак људске цивилизације - указује
археолог Бунарџић.
То се, поред осталог, може утврдити и по пронађеним предметима
(оруђима) у наносима леса. Откривени су докази о освајању технике
разбијања камена, о чему сведоче својеврсни камени ножићи, турпије,
сечива...
Наш саговорник каже да је тешко издвојити налазе по значају, јер
су сви важни, али нам посебно скрећу пажњу на једно атрактивно откриће,
врх стреле, обострано исклесане од кремена, дужине три центиметра.
- То је био - каже Бунарџић - саставни део опреме човека каменог
доба који је обитавао ту. Занимљиво је да није откривена у слоју
где је установљен боравак палеолитског човека, већ на падини поред
Дунава.
За само неколико месеци одгонетнуте су вишевековне тајне. Међу
њима је и до сада недоказана теза да је на месту садашње тврђаве
био и антички кузум, у своје време значајно станиште, али за који
се веровало да је на неколико других локација, почев од Сланкамена
па све до Сремске Каменице.
Црква стара три века
Утврђена је и локација средњовековне цркве, која је порушена пре
три века када је грађена Петроварадинска тврђава у циљу одбране
од најезде Турака. Када говори о досадашњем билансу радова, Бунарџић
посебно указује на значај што је такозвани римски слој (из периода
владавине Римљана на овим просторима) у потпуности претражен. Том
приликом, испред самог садашњег хотела "Варадин" пронађени
су остаци стамбених објеката из римског периода и установљено да
су сви изгорели у другој половини четвртог века у варварској најезди.
Касније нису обнављани.
- Римски период је, у ствари, за сада било могуће и најбоље сагледати
јер смо имали налазе у континуитету од првог до четвртог века, када
у таласу масовних сеоба бива све уништено од Ђердапа па све довде
- кажу истраживачи.
У наставку истраживања, веле археолози, не очекују се нека велика
изненађења, јер су ископавањем већ "прошли" кроз све историјске
етапе. Међутим, верују да су на трагу још многих вредних налаза,
који ће у знатно већој мери него до сада расветлити поједине временске
периоде.
Тврђава као некад
Ово је прилика да се обелодани иницијатива новосадских археолога
за реконструкцију Петроварадинске тврђаве. Реч је о намери да се
обнове порушени и затрпани објекти, како би овај јединствен фортификацијско-војни
објекат (утврђење) у овом делу Европе добио изглед, бар приближно,
који је некада имао.
Археолог Радован Бунарџић указује да је реч о већем броју објеката,
међу којима су велика касарна, официрски павиљон, неколико стражарских
објеката, Јединствена и Артиљеријска касарна, Грчка капела коју
су користили православци (Срби) у саставу војних формација почетком
18. века. Порушени су и сви улази у Дугу касарну и оштећена фасада...
Славољуб Живковић
Фото Р. Хаџић
