ИЗМЕЂУ ПРОШЛОСТИ, САДАШЊОСТИ И БУДУЋНОСТИ

Хлеб од шест хиљада година

Прича о хлебу могла би бити прича о храни. А није само то. Јер, говорити о хлебу значи гледати далеко у прошлост и ко зна докле у будућност. Без приче о хлебу не може се сасвим разумети ни садашњост, јер више од три милијарде људи на нашој планети свакодневно једе неку од ко зна колико стотина - можда и хиљада - врста пецива, док се милијарда сиромашних свакодневно бори да преживи уз корицу до које долази тешком муком. У осталом, да хлеб није чудо које човека прати кроз живот, али и у обредима после смрти, зар би само у Европи било 40 музеја хлеба. Највећи и најпознатији је у Улму у Немачкој у којем постоји репрезентативна библиотека књига посвећених хлебу, а о њему се и те како писало и пише.

- Иако звучи невероватно, апсолутно је тачно да о хлебу - најприсутнијој храни на свим трпезама света, људи знају невероватно мало - рецимо, о његовим многобројним симболичким значењима у култури, религији обичајима и веровањима. Обредни хлебови, тако, прате човека и после смрти - каже истраживач културолошких феномена Димитрије Вујадиновић, подсећајући да у источној Србији, код Влаха, постоји обичај да се за четрдесетодневну даћу меси 124 врсте хлеба, свака са посебним значењем.

Укус горког хлеба

Историја хлеба, каже Вујадиновић, иначе аутор међународног пројекта "хлеб-светска баштина", почела је ко зна кад, мада јој трагове пратимо "само" шест миленијума у прошлост. Захваљујући Нилу и хлебу, Египат је постао светска сила свог времена, као што су САД сила данашњег времена управо захваљујући највећој производњи жита на свету, каже истраживач - културолог, повезујући с чудом хлеба и први приватни музеј код нас, Јеремијин музеј хлеба, отворен у Пећинцима пре деценију и по.

- Чим је пронашао хлеб, а претпоставља се да је први хлеб био сиров, тврд, горак, таман, танак и тежак за јело, човек је схватио његов значај за преживљавање. Тако драгоцен за одржавање живота, хлеб је врло брзо постао симбол богатства, ритуал духовности, одраз културе. Стари Египћани су пре 6000 година били први нама познати велики мајстори у припремању хлеба. У древном Египту хлеб се у непромењеном облику производио 2.500 година. Постоје докази да су прве јавне градске пекаре настале истовремено кад и пирамиде - каже Вујадиновић.

Случајно и генијално

Употреба квасца била је генијално, вероватно случајно, откриће у дугој историји хлеба, а на основу историјских доказа је извесно да су Месопотамци и Египћани знали за квасац, мада другачији него што је данашњи. Није нереално веровати да је неки пивопија случајно открио квасац, кад му се догодило да ненамерно помеша тесто за хлеб са јечмом преосталим после кувања пива. Кад се догодило чудо и кад је у пећници замирисао квасни хлеб отворена је нова страница у азбучнику за прављење хлеба, каже Вујадиновић, додајући да је управо квасни хлеб био један од три разлога који су довели до несагласја, а касније и поделе, хришћанске цркве на католичку и православну. Прва и данас за нафору употребљава бесквасни хлеб, а друга симбол живота прави од теста замешеног са квасцем.

- Тајна хлеба није само у његовој гастрономској, духовној и културној посебности и оригиналности. Мистерија и чудесност хлеба нису само музејска и историјска вредност, већ жива људска ризница колективног памћења које се преноси с генерације на генерацију. Не само као рецепти, него као културна и духовна баштина - каже Димитрије Вујадиновић, готово неисцрпан саговорник кад је реч о историји хлеба, као и рецептима за његово справљање.

Човек од кукурузног теста

Хлеб је карика животног ланца која се не прекида од Египта до данашњих дана. У историји људског рода било је култура које су хлебно тесто правиле као нико пре или после њих, каже наш саговорник, помињући пример Инка које су веровале да је Бог направио човека од кукурузног теста. У овој древној цивилизацији ритуални хлеб је мешен с људском крвљу, што није забележени ни пре ни после њих, иако је хлеб у свим временима имао значајно, чак централно, место у ритуалним и религиозним обредима. Јевреји су, захваљујући особености спремања обредног хлеба, чували не само своју веру, него истовремено историјско и колективно памћење свог древног народа.