|
НАУЧНА ПРЕТПОСТАВКА О ПОВЛЕНСКОЈ КУГЛИ
Разговор са звездама
Цртање звезда на камену могло би да се тумачи тиме да у нашем народу
постоји веровање да је небо чврсто, тешко и од камена
05. 01. 2003.
Када је пре три деценије Милинко Миливојевић са Повлена на свом
имању, у потоку, нашао велику камену куглу, почео је живот легенде
о тајанственом "ванземаљском болиду" који је у машти мештана
с времена на време, када се извуче из заборава, добијао увек нова
"тумачења".
Због лоптастог облика, ретког у природи, кугла је посебно занимљива
јер су на њој урезани знаци. Иако је постала предмет интересовања
шире јавности, мало је научних радова који су се позабавили њеним
пореклом или суштином. Доктор Владан Дуцић, доцент на Катедри за
физичку географију Географског факултета, и археолог проф. др Радмило
Петровић проучили су ову необичну појаву и дошли до неоспорних закључака
за које истичу да су, ипак, у домену хипотезе.
Скотрљана у поток
 |
|
Повленска
кугла
|
Повленска кугла налази се у околини села Мравињци, у Милинковом
потоку, притоци Поличке реке, у сливу Јабланице, километар и по
северозападно од шумарске куће, на надморској висини од 890 метара.
Кугли ту није аутентично место, већ се, по казивању Милинка Миливојевића,
власника имања, скотрљала у поток након изваљивања корена посечене
букве. Кугла је очито била затрпана алувијалним наносом потока,
што је вероватни разлог очувања урезаних знакова. Пречник кугле
је 102 сантиметра, а обим приближно 320 цм, при чему је при дну
делимично заравњена. Несумњиво је природног порекла, а на то указује
и присуство још шест кугли и четири полулопте са поседа Јакова Миловановића,
у засеоку Беле Воде, на којима нема уреза.
Боравећи на терену 2001. године, уочили смо да на повленској кугли
постоје две врсте уреза, фигуре и удубљења. У целини је видљиво
пет фигура, а најмање једна се види делимично изнад површине. Са
сигурношћу се може издвојити седам полусферних удубљења која су
настала интервенцијом човека, при чему у два такође постоје знаци.
Пет удубљења је груписано, док су два "разбацана". Осим
тога, на кугли се виде трагови оштећења и то старији, тамнији и
свежи, светлији - каже за "Политику" др Владан Дуцић.
Он додаје да је првобитна идеја која је покренула њихово истраживање
била да би пет груписаних удубљења на кугли евентуално могло да
представља сазвежђе Кефеја. Да би то потврдили, на терену су извршили
премер растојања између удубљења, а затим су их приказали као тачке
на сфери.
Бодеж као Лабуд
 |
|
Знаци
урезани на кугли
|
Даља анализа је показала да би можда и неке фигуре могле да представљају
сазвежђа. Наиме, необични крст који подсећа на кратки мач или бодеж
асоцира на сазвежђе Лабуда. Оно је погодно за оријентацију на небу,
јер звезда Денеб Алфа Лабуд чини са Вегом (Лира) и Алтаиром (Орао)
познати "летњи троугао". Поред тога, Денеб је зими најсјајнија
звезда на северозападном делу хоризонта. У Кефеју нема тако сјајних
звезда, али би као циркумполарно сазвежђе, које се види целе године,
такође могло да буде оријентир. Осим тога, помоћу Денеба и Кефеја
лако се проналази Северњача.
То све указује да би и удубљења и део фигура могли да представљају
сазвежђа, при чему су можда фигуре биле именована сазвежђа а удубљења
звезде које нису повезане у сазвежђа већ су служиле за помоћну оријентацију
- сматра др Дуцић. - Цртање звезда на камену могло би се тумачити
тиме да у нашем народу постоји веровање да је небо чврсто и тешко
и да је од камена. Међутим, могуће је да то има и дубље корене.
У Светом писму такође има назнака о каменом небу.
И у суседној Бугарској откривен је цртеж на камену који, по свему
судећи, представља звезде. Истраживачи наводе да је у рејону Ковачевице
на једној стени уочен већи број удубљења различитог пречника, који
одговарају осмотреној статистичкој расподели звезда различитог сјаја.
Научници сматрају да све то потврђује мишљење да мозаик на стени
представља звездану карту на којој се оцртавају многа сазвежђа нашег
неба у јесен.
Овај налаз у Бугарској доводи нас до претпоставке о могућем заједничком
пореклу оба открића. Осим тога, неки знаци на повленској кугли подсећају
на почетно и крајње слово бугарске глагољице, што асоцира на почетак
и крај. У том смислу би повленска кугла могла бити гранични камен
који означава почетак и крај државе а астрономски део садржаја имао
би оријентирно - геодетски смисао - истиче др Радмило Петровић.
У нашем раду постављено је више питања која очекују одговор истраживача
различитог профила. Наш скромни допринос састоји се у томе да смо
овом приликом указали на могућност да део удубљења на повленској
кугли можда представља сазвежђе Кефеја, а да једна фигура дочарава
сазвежђе Лабуда. Да би било какво научно истраживање имало смисла,
позивамо на хитну заштиту овог споменика културе, јер смо на самој
кугли уочили свеже трагове оштећења - кажу наши саговорници.
Слободанка Андрић
|
