XIX Годишња скупштина
СРПСКОГ АРХЕОЛОШКОГ ДРУШТВА
Сремска Митровица
4. јуна. 1997.

АПЕЛ

Српског археолошког друштва
државним органима, стручним службама и широј јавности

На XIX Годишњој скупштини Српског археолошког друштва, која је одржана у Сремској Митровици од 4. до 6. јуна 1997. године, вођена је расправа о проблемима заштите археолошких налазишта у Србији и донети су следећи закључци:

Да се без изузетака доследно примени Закон о културним добрима (Службени гласник РС бр. 71/1994), а посебно чланови 109 и 110 којима се утврђује да су инвеститори грађевинских и других радова обавезни да уколико наиђу на археолошко налазиште прекину радове, а потом обезбеде средства за истраживање, заштиту, чување, публиковање и излагање налазишта и налаза. Ови, у Закону о културним добрима, прецизно одређени чланови у пракси се не примењују и не поштују, због игнорисања и отпора инвеститора у највећем броју случајева. Примери непоштовања Закона су бројни, а као најдрастичније примере помињемо римски град Виминацијум код Костолца и рано-средњовековну некрополу и насеље Челарево код Бачке Паланке, које уништавају Термоелектрана Дрмно и РЈ "Циглана" Челарево. Оба археолошка налазишта припадају највишој националној категорији споменика и увршћени су у списак најзначајнијих непокретних споменика у Србији (Службени гласник РС бр. 14/1979 и 16/1990).

Схватамо тешку материјалну ситуацију у земљи и не инсистирамо на систематским истраживањима као најбољем виду заштите ових и других археолошких налазишта, али захтевамо да се споменици културе сачувају од неконтролисаног уништавања. Позивамо све надлежне заводе за заштиту споменика културе да у складу са својим законским овлашћењима наложе обустављање радова уколико инвеститор није исходио сагласност за извођење радова на угроженом споменику културе и његовој непосредној околини.

Претраживање терена са метал-детекторима и преоравање земљишта тракторима за риголовање до дубине од 80 cm ради пљачке такође наноси велику штету разарањем слојева археолошких налазишта. Ове криминалне радње постале су масовна појава и озбиљно прете да десеткују археолошка налазишта. Са њима се паралелно развија трговина културним благом. Трага се за металним предметима од злата, сребра и бронзе и при том се безочно уништавају читава насеља и некрополе. Ови неовлашћени трагачи за културним благом изузетно ретко су кривично гоњени и кажњавани. Захтевамо да овлашћени органи, а посебно МУП Србије, предузму све мере из своје надлежности, укључујући и подношење кривичних пријава надлежном тужилаштву против починилаца кривичних дела.

Чланови Српског археолошког друштва подсећају да наша земља има веома богату и значајну културну баштину, која поред националног има и универзални значај за проучавање и презентирање европске и светске цивилизације. Наш апел државним органима и стручним организацијама, као и широј јавности представља у овом тренутку једини начин да се уништавање културног блага спречи и да се оно на одговарајући начин заштити.

XIX Скупштина Српског археолошког друштва
Сремска Митровица, 5. 6. 1997. година

Упућујемо:

- Председнику Владе СР Југославије - Господину Радоју Контићу

- Председнику Владе Р Србије - Господину Мирку Марјановићу

- Министарству културе РС

- Министарству за науку и технологију РС

- Министарству за унутрашње послове РС

- Министарству за грађевине РС

- Републичком заводу за заштиту споменика културе Београд

- САНУ - одељењу за историјске науке Београд

- Археолошком институту, Београд

- Филозофском факултету - одељењу за археологију, Београд

- Народном музеју Београд

- Свим заводима за заштиту споменика културе у Србији

- Јавним медијима

Прилози:

- шире образложење Апела

- фотодокументација о уништавању Виминацијума

- службена белешка археолога из Народног музеја у Пожаревцу од 26. 3. 1997.