Драган Јацановић и Драгана Спасић
Народни музеј, Пожаревац

Правна и физичка заштита Виминацијума*

Извор: "Гласник Српског археолошког друштва", бр. 13, Београд, Српско археолошко друштво

Виминацијум спада у ред најзначајнијих археолошких комплекса у културној баштини Републике Србије. На простору полупречника 5 km потврђени су вредни споменици прошлости, од првих трагова човека до касног средњег века. Нема периода из прошлости Србије који на овом простору није документован најрепрезентативнијим археолошким споменицима.

1. Протостарчевачко и старчевачко насеље "Лугови". Уништено радом ПО Дрмно. Делимично истраживано током 1977. године.

2. Винчанско насеље "Лугови". Уништено радом ПО Дрмно. Делимично истраживано 1977. и 1982. г.

3. Винчанско насеље типа тела на локалитету "Селиште", пречника 500 т и минималне дебљине културног слоја 6 т. Потпуно уништено радом пепелишта ТЕ Костолац II и III 1980-81. г. без икаквих претходних истраживања.

4. Насеље костолачке културе "Лугови". Уништено радом ПО Дрмно. Делимично истраживано 1984. и 1985. г.

5. Насеље ватинске културе "Лугови". Уништено радом ПО Дрмно. Делимично истраживано 1987 - 1989. г.

6. Четири ранобронзанодопске хумке у Стигу. Археолошки истражена само једна. Остале три се налазе у угроженој зони ширења ПО Дрмно.

7. Некропола дубовачко-жутобрдске културе у Кличевцу. Уништена изградњом дома културе, поште и амбуланте. Делимично истраживана почетком овог века и 1960. г.

8. Некропола дубовачко-жутобрдске културе "Пећине". Уништена изградњом ТЕ Дрмно. Делимично истражена 1983. г.

9. Насеље старијег гвозденог доба на локалитету "Лугови". Уништено радом ПО Дрмно. Делимично истражено 1982. г.

10. Ранокелтска некропола "Пећине". Истражена су 43 гроба 1980-81. г. Већи део је уништен изградњом ТЕ Дрмно.

11. Ранокелтска некропола " Рудине ". Приликом изградње доводно-одводних канала ТЕ Дрмно 1985. г. регистровани су остаци 4 гроба, док су остали уништени грађевинским радовима.

12. Келтска некропола "Репњак". Регистрована су два гроба. Остали део некрополе је уништен радом ПО Костолац и изградњом фабричких хала ПРИМ-а.

13. Домородачко-предримско и раноримско насеље на локалитету "Лугови". Делимично истраживано 1990-1991. г. Уништено радом ПО Дрмно.

14. Виминацијум-град из времена римске доминације на Балкану. Главни град римске провинције Горње Мезије. Током неколико векова је био центар политичке, економске и војне моћи у југоисточној Европи, и изразито јак културни центар. Иако је библиографија само о античком Виминацијуму веома обимна и броји више стотина библиографских јединица (међу којима је огроман број студија и монографија домаћих и страних стручњака), нису решена основна питања везана за настанак и развој до којих се може доћи само археолошким истраживањима. То су пре свега:

- убикација племенског утврђења -oppidum-а, првог војног логора, цивилног насеља, канаба и муниципалног насеља

- димензије и тачан облик војног логора и цивилног насеља

- локација урбаног, субурбаног језгра и радионичких центара

- локација епископског седишта у IV веку

- локације војних утврђења у периоду IV-VI век.

Досадашња знања и резултати о Виминацијуму су базирана на анализи случајних налаза, пре свега нумизматичких и епиграфских споменика и на резултатима истраживања професора М. Васића 1902-1903. г.

Заштитним систематским истраживањима Виминацијума 1977-1991. г. истражено је око 12000 гробова на локалитетима "Пећине", "Више Гробаља", "Код Бреста", "Капија" и "Бурдељ", у хронолошком распону од касног бронзаног доба до средњег века. Од тог броја, 95% су гробови античког периода. На овим локацијама, које су обухваћене изградњом ТЕ Дрмно, истражена је, са мањим или већим прескоцима, површина од 1000 х 1000 m.

У оквиру истраженог простора откривен је занатски цигларски центар који је остао in situ; током истраживања откривено је више меморијалних грађевина из ранохришћанског периода, од којих су три остале in situ. У оквиру ранохришћанске некрополе откривена су четири гроба са зидовима осликаним у фреско техници. Два гроба су конзервирана, а на зидовима два преостала гроба није завршена конзервација започета 1989. г.

Истражени део некропола представља југозападну периферију римских некропола Виминацијума. Оне су случајним налазима потврђене на исток 4 km, на север 500 m, док су на западној и јужној страни потврђене на широком простору села Дрмна и Костолца. Након 12000 истражених гробова остала су нерешена питања погребног ритуала, етничке и социјалне припадности, проблем етно-културне припадности гробова у облику бунара, проблем секундарних сахрана лобања итд.

Истражена површина од 1000 х 1000 m представља око 5% укупне угрожене површине Виминацијума, на којој се налази предримско утврђење, римско војно, урбано, субурбано и радионичко језгро као и више некропола овог великог града.

Посебан проблем је савремен метод интердисциплинарног проучавања, неодвојиво повезан са захтевима модерне археологије. Осим антрополошких, евидентно је потпуно одсуство свих других анализа: палеоботаничких, палеозоолошких, физичко-хемијских, техничко-технолошких, геомагнетних (које су вршене на ограниченом простору у кругу ТЕ Дрмно) и других.

На самом почетку истраживања од 1977. г., до 1992. г. када су прекинута, остао је нерешен проблем финалне документације, смештаја и конзервације целокупног покретног материјала кога чини око 30000 инвентарских бројева и богата типолошка збирка керамичког материјала.

15. Рановизантијски Виминакион на локалитету "Тодића црква". Археолошки се о овом граду зна врло мало. Стална је мета прекопавања пљачкаша културног блага.

16. Средњевековни српски град и архиепископија Браничево. Археолошки се не зна тачна локација. Истраживања су вршена на ограниченом простору на локалитету "Рудине", који је уништен изградњом доводно-одводних канала ТЕ Дрмно.

17. Средњевековна српска некропола "Лугови". Делимично је истражена 1977-78. г. Откривено је око 120 гробова. Остали простор је уништен радом ПО Дрмно.

18. Средњевековна српска некропола "Код гробља". Делимично је истражена 1982. г. Истражено је 27 гробова. Већи простор некрополе је уништен изградњом ТЕ Дрмно.

19. Средњевековни манастир Рукумија. Археолошки неистраживан. Алармантно је угрожен ширењем ПО Ћириковац.

20. Средњевековни локалитет "Корабе" са светињом и бунаром у кога је узидан средњевековни натпис "СИ ЗАРЈА ИСТОЧНИК ОГРАДИ ПЕТАР И СТАНОИЛ". Осим средњевековног периода на овом локалитету су регистровани остаци из праисторије и антике. Угрожен је ширењем ПО Дрмно.

21. Сопотска греда, са евидентним остацима од праисторије до касног средњег века. Локалитети су у највећој мери уништени површинским коповима Костолац, Кленовник и Ћириковац.

22. Клепечка, комплексан локалитет од касног бронзаног доба до античког периода, са остацима римског пута који је спајао Виминацијум са Ледератом. Угрожен ширењем ПО Дрмно.

Уништавање Виминацијума је започето рушењем од стране Хуна 441. г. и траје до данас, са тенденцијом интензивирања сутра, по геометријској прогресији. Стање на овом археолошком локалитету и споменику културе од изузетног значаја за Републику Србију је више него алармантно. На заштити Виминацијума у задњој деценији XX века пале су на испиту све институције државе, заштите и науке задужене за то.

Овај комплексан споменик културе је угрожен са три стране:

-од Електропривреде Србије

-од дивљих трагача и препродаваца културних добара

-од нас археолога и других стручњака заштите.

Површински коп Дрмно полако али сигурно, метар по метар, дефинитивно са лица земље уклања споменик по споменик, локалитет по локалитет. Од 1992. г. престају заштитна истраживања Виминацијума и практично престаје његова заштита. Понеки археолог, понекад ретко, прође поред њега. Површински коп свакодневно захвата оне "локације ван локације" које су остале да чекају археолошку екипу "наредне кампање". Та наредна кампања "почиње" од првог априла 1993. г. и траје до данас. У овом периоду на локалитетима "Корабе" и " На Камењу" изграђују се три линије за одводњавање подземних вода ЉLC VI, VII, VIII. Свака линија је дуга око 2 km, широка око 1,5 m и дубока око 2 m.

Ургенције које у вези ових грађевинских радова Народни музеј у Пожаревцу упућује Министарству за културу Републике Србије, Републичком заводу за заштиту споменика културе и Археолошком институту у Београду нису дале никакве резултате. Чак је анулирана и службена белешка-записник о увиђају инспектора за културу Браничевског округа коме је наложено да престане са оваквим интервенцијама и одређена му је службена дужност да контролише касете по видео клубовима.

Основни циљ свих наших ургенција је био:

1. Да се обезбеди континуитет у заштитним истраживањима, који је имао и велико превентивно дејство.

2. Да се једним континуираним радом истражи законски најминималнија површина коју ће багери уништити.

Оно што археолози нису урадили, увелико раде бројни трагачи и копачи археолошког блага. Опремљени најсавременијом електроником и тешком пољопривредном механизацијом за риголовање земљишта, они преврћу педаљ по педаљ, стопу по стопу Виминацијума до дубине око 0,70-0,80 m. На ову дубину треба додати још око 0,50 m колико износи радна дубина детектора за метал. Охрабрени чињеницом да археолога нема, они даноноћно раде. На Виминацијум се сјурила српска археолошка мафија која тренутно располаже са преко 200 детектора за метал, 10 тешких трактора са плугом за риголовање и разноврсним возним парком, укупне вредности минимално 500.000 DM. Некима невероватна цифра, али потпуно разумљива ако се зна да је само један налаз денара продат за 120.000 $. Читаве породице се баве овим послом, од мале деце до стараца. Претражују се и ору чак и сеоски путеви. Уништава се све нашта се наиђе: археолошки слој, архитектура, гробови итд. Око 1000 m³ грађевинског материјала извађено је за последње три године на Виминацијуму.

Приликом обиласка терена 23. марта 1997. године затекли смо три трактора како ору, четири аутомобила и двадесетак трагача са детекторима. Иако су знали ко смо, нису показали никакав страх и нису побегли. Несметано су детекторима претраживали терен, а два лица су нас чак легитимисала и уз претње отерала са њиве, не обазирући се на наше представљање да смо кустоси Народног музеја. На питање да ли је ово свакодневна ситуација одговорено нам је да их је обично знатно више на терену, нарочито викендом. Из разговора са некима од њих, сазнали смо да је територија Виминацијума подељена на три зоне:

1. зона коју претражују и ору Пожаревљани

2. зона коју претражују и ору мештани Костолца

3. зона коју претражују и ору мештани Дрмна.

На терену смо иза њих регистровали: жртвеник богињи Виртутис, део надгробног споменика, специфичан облик жрвња, два дорска и један коринтски капител, монументалну архитектонску пластику, архитравне греде, делове стубова, конзоле, опеке са печатима, оловне водоводне цеви, тесанике и квадере од ишчупаних зидова, фреско малтер, људске кости, обиље керамичког материјала итд. Извршен је обилазак свих локалитета на којима се налазе остаци Виминацијума и констатовано да горњих 1,30 m слоја, археолошки више не постоје, а набројани архитектонски материјал сабласно штрчи из свеже изриголоване земље. У вези дивљих ископавања детекторима за метал и дубоким орањем специјалном пољопривредном механизацијом купљене за ове сврхе обавештавани су у више наврата: Министарство културе Републике Србије, Републички завод за заштиту споменика културе и Археолошки институт, са списком лица која то раде. Овлашћено лице Министарства културе Републике Србије, уз асистенцију радника МУП-а Пожаревац и присуство кустоса Народног музеја затекло је неколико лица на делу и уверило се у наведено стање. У извештају овлашћеног лица Министарства културе се не помиње ни један починилац овог кривичног дела и не покреће судски поступак, већ се цео случај враћа поново у Народни музеј у Пожаревцу. Народни музеј у Пожаревцу је 19.03.1997. године покренуо судски поступак код Општинског јавног тужилаштва у Пожаревцу. Бројни натписи у средствима јавног информисања су остали без одјека.

Поставља се питање шта су узроци свему овоме? Анализирајући догађаје у протеклих десет година може се закључити да их је више.

1. Наше археолошко схватање археологије, односно несхватање археологије као посла од посебног друштвеног интереса. Археологија је једно од ретких занимања које је законом забрањено да се обавља приватно. Сва наша искуства потврђују да бити археолог значи радити волонтерски, односно "радити из љубави" да би се археолошко благо спасло. Као последица таквих односа дошло је до крајње омаловажавајућег става инвеститора, који су преузели водећу улогу и археолошким пројектима, диктирајући методолошке услове, правце и границе истраживања. Археолошка екипа на Виминацијуму није имала равноправни статус са осталим извођачима радова на изградњи ПО ТЕ Дрмно.

2. Погрешна пословна политика Републичког завода за заштиту споменика културе као носиоца овог одговорног посла, условила је дефинитивни прекид истраживања. Несхватљиво је зашто је прихваћена динамика истраживања година за годином. У току једне године истраживана је она површина која ће те исте, или у драстичнијим случајевима за 15-30 дана бити уништена багерима или грађевинским радовима. То је археолошку екипу доводило у временски теснац. Истраживања су с тога крајње редукована, да би од 1992. г. била обустављена, наводно због недостатка средстава. Чини нам се да је основни проблем био у томе што је ИЕК Костолац ушао у састав Електропривреде Србије, где је дошло до централизације финансијских средства. Комбинат Костолац од тада само представља оперативу, која и поред добре воље појединаца, више не одлучује о финансирању заштитних истраживања. Осим тога, договоре о заштитним истраживањима обављали су археолози Републичког завода, без директора као одговорног и овлашћеног лица, што је свим тим договорима давало формалан и необавезујући карактер, тако да до коначног договора није ни дошло.

3. Слаба и недоречена законска регулатива која је онемогућила раније спречавање уништавања Виминацијума, када ова појава није добила маха и када се радило "само" детектором за метал и ашовом, што је још увек била безазлена појава у односу на садашња уништавања. Ниједан починилац кривичног дела уништавања споменика културе од изузетног значаја до сада није кажњен, што би сасвим извесно имало превентивно дејство. Узрок томе је недостатак координације између надлежних институција заштите, правосудних и органа унутрашњих послова.

4. Непостојање општег и детаљног пројекта заштитног истраживања допринело је потпуном гашењу заштите на овом терену и његово препуштање дивљим трагачима. Последње три године истраживања, 1990-1992. г. радило се практично без циља, иако се динамика ширења ПО Дрмно тачно знала.

5. Општи пад моралних вредности у друштву у овој деценији створио је код већине археолога који су радили или раде Виминацијум велику дозу равнодушности и незаинтересованости за све што се на овом локалитету догађа.

6. Као последњи узрок навели бисмо, прећутну поделу археолошких налазишта у Србији на ексклузивне и оне мање ексклузивне. При томе је Виминацијум потпуно идентификован са некрополама, чему је допринело пљачкање гробова и истраживање јужних некропола. Научне институције су несхватљиво изгубиле научни интерес. При томе је заборављено да се један од кључева културне, економске и опште историје Србије и српског народа налази управо на овом простору, у кругу полупречника свега 5 km, односно један сат хода. Потпуно је занемарена чињеница да је виминацијумска градска територија на свом врхунцу захватала простор око 400 хектара и да се овде налазе једино доступни остаци логора, муниципалног насеља, насеља цивилног становништва, луксузна јавна и приватна здања, храмови, ковница новца, радионице итд. О значају Виминацијума у систему одбране и економске политике на овом делу Балкана најбоље говори чињеница да је више царева унеколико наврата посетило овај град.

Да би се постојеће стање превазишло и археолошки комплекс заштитио од дефинитивног уништавања неопходно је:

1. Ангажовање свих надлежних државних органа и институција заштите.

2. Формирање стручног тима који би детаљно сагледао постојеће стање и степен угрожености и урадио детаљни и глобални пројекат заштите.

3. Одређивање одговорног лица-директора пројекта, то јест руководиоца заштитних истраживања.

4. Радикална промена археолога и других субјеката друштва према археологији у целини.

5. Потпуна правна заштита Виминацијума, што значи израда решења о проглашењу Виминацијума као споменика од изузетног значаја и достављање истих власницима парцела на којима се Виминацијум налази.

6. Стално годишње присуство археолога на терену уз асистенцију органа унутрашњих послова према потреби.

Да би се све ово реализовало или бар покренуло, неопходно је организовање јавне трибине са позивом за учешће свим надлежним и заинтересованим институцијама: Министарство културе, Министарство енергетике, Министарство науке, Републички завод за заштиту споменика културе, Археолошки институт, Балканолошки институт, Филозофски факултет-катедра за археологију, Народни музеј Београд, Скупштина општине Пожаревац, Народни музеј Пожаревац и средства јавног информисања.