Климент Охридски, Константин Преславски и непознати писци:
Ћирило и Методије. Житија, службе, канони, похвале

Извори*

ЖИТИЈЕ ЋИРИЛОВО: П. А. Лавров, Материалы по истории возникновенуя древнейљей славянской письменности, Ленинград, АН СССР, 1930, стр. 1-36, 39-66. Приликом превођења служили смо се следећим преводима: Франце Гривец, Житја Константина и Методија, Љубљана, 1951. и Тадеусy Лехр-Сплавински, Зивотy Константyна и Методего, Познан, 1959.

ПОХВАЛА ЋИРИЛУ: П. А. Лавров, Материалы, стр. 95-99.

СЛУЖБА ЋИРИЛУ: А. Александровъ, Служба святому Кириллу, учителю словянскому. По рукописи русскаго Пантелеймоновскаго монастыря на Афоне, Памятники древней письменности, 1895, ЦВИИ. - А. Теодоровъ - Баланъ, Кирилъ и Методи, ИИ, София, 1934, стр. 53-65.

ЖИТИЈЕ МЕТОДИЈЕВО: П. А. Лавров, Материалы, стр. 67-78. Приликом превођења служили смо се преводима професора Ф. Гривеца (1951) и Т. Лер-Сплавињског (1959).

СЛУЖБА МЕТОДИЈУ: П. А. Лавров, Материалы, стр. 122-127. - А. Теодоровъ - Баланъ, стр. 66-73.

ПОХВАЛНО СЛОВО ЋИРИЛУ И МЕТОДИЈУ: П. А. Лавров, Материалы, стр. 87-93.

КАНОН ЋИРИЛУ И МЕТОДИЈУ: П. А. Лавров, Материалы, стр. 111-114.

* На тумачењима неких нејасних места срдачно се захваљујемо проф. Владимиру Мошину (Ирена Грицкат, Олга Недељковић).

О овом издању

У овој књизи објављујемо сва дела на словенском језику, чији су јунаци Ћирило и Методије. Изоставили смо три кратка пролошка житија, пошто су из нешто познијег времена и састављена, углавном, према опширнијим житијима. Српскохрватски преводи ових словенских текстова први пут се штампају у целини и окупљени у једној књизи.

Писци су живели у време Солунске браће, те и њихова дела представљају Ћирила и Методија у виђењу сувременика. Житије Ћирилово састављено је, према испитивањима Ф. Гривеца, убрзо после 869, а Житије Методијево већ у другој половини 885. године. Непозната су нам имена састављача најстаријих словенских житија.

Похвалу Ћирилу је написао Климент Охридски, ученик и следбеник Солунске браће (П. Ј. Шафарик, В. Јагић, В. Ундољски, В. Вондрак, П. Лавров).

Непознати писац је саставио Похвално слово Ћирилу и Методију у јесен 885. године (Ф. Гривец).

Нису нам позната имена писаца Службе Ћирилу и Канона Ћирилу и Методију. Службу Методију испевао је, вероватно око 894. године, презвитер Константин Преславски, писац чувене Азбучне молитве (Ј. Павић, Д. Костић, Ф. Гривец).

Све службе и Похвално слово садржински зависе од житија Ћирила и Методија.

Свим текстовима у овој књизи приступили смо, пре свега, као књижевним и песничким делима. Стога и напомене уз поједина дела не залазе вишестрано у ширину.

Ослушкујући глас књижевне грађе, све текстове смо посматрали очима савременог читаоца. Отуда смо у житијима, сложеној приповедачко-лирској врсти, графички истакли дијалоге, означили нове ставове и издвојили песничке одломке. Задржали смо називе за облике старе духовне поезије. Стихиру, тропар, седален, кондак, икос, светилан - схватамо као строфу коју смо једну од друге одвајали већим белинама. Три или више тропара граде песму. Осам песама чини канон.

Нарочито смо истакли ритамске вредности похвала и служба. Ова дела нису писана у стиху, те ни врсте у нашем издању не треба тако схватити. Сва наша древна песничка дела носе у себи слободан ритам који не подлеже строгим законима метрике и версификације. Ритам зависи од садржине, смисла, јачине доживљаја - од читавог унутрашњег тока текста. Приликом поделе на ритамске низове увек смо полазили од поменуте природе старих наших песничких дела: један ритамски вал и један синтаксички део - чине целину. Дужина ритамског низа зависи управо од унутрашњег ритма дела и поетске садржине. При томе нам често помажу и стилско-интонациона песничка средства (анафоре, паралеле, антитезе, градације, риме и др.). Тако, често и убрзано анафорско понављање једног узвика или паралелно постављање двочланих метафора, условљава и кратке ритамске низове:

О уме огњени,
о гласна трубо,
о славују певљиви
. . . . . . . . . . . . . . . .
Беседним свиралама,
мудрим казивањима

(Служба Ћирилу)

Шире песничке слике и несажето казивање, на пример, одређују дуже ритамске низове:

Пресветло заволевши живот, свети,
и сјајем тросунчаног божанства осветљен,
прошао си као муња васељену

(Служба Ћирилу)

Од неколико хиљада радова посвећених Солунској браћи ми смо за наш есеј о Ћирилу и Методију прегледали најважнија дела. Обимну библиографију до 1940. године објавили су у две књиге Г. А. Ильинский, Опыт систематической кирилломефодиевской библиографии, София 1934. и М. Попруженко - С. Романски, Кирилломефодиевска библиография за 1934-1940, София 1942.

Радови после 1940. побележени су у монографији проф. Франца Гривеца, Константин унд Метход, Лехрере дер Славен, Wиесбаден, 1960.

Иницијале и слова из старих рукописа копирала је за ово издање Љупка Стефоска-Васиљев.